Detalji

Datum kreiranja: 22.09.2017 - 08:05:04

Na Zlatiboru počela izgradnja najduže panoramske gondole na svetu

PRVA VOŽNJA GONDOLOM U JUNU 2018. GODINE

Zlatibor, 21. septembar 2017. - Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović, nalivanjem prvog betona na najvišem zlatiborskom vrhu Tornik, simbolično je otpočeo izgradnju najduže panoramske gondole na svetu Gold gondole Zlatibor. Početak radova na izgradnji devet kilometara duge vazdušne trase koja će spojiti centar Zlatibora sa vrhom Tornika, okupio je veliki broj građana Zlatiborskog okruga, Čajetine i turista iz cele Srbije na svečanosti u podnožju Tornika.

- Posle dve velike narodne mobe, februarske i prvomajske, kada ste se masovno odazvali pozivu da zajedno započnemo radove, danas, na dan rođenja Presvete Bogorodice, dočekali smo da postavimo kamen temeljac na vrhu Tornika. Projekat zlatiborske gondole je po mnogo čemu jedinstven: naša zlatiborska zlatna gondola, osim što će biti najduža na svetu, biće jedinstvena i po tome što je jedina građena od kraja ka početku, budući da je Vlada izdala građevinsku dozvolu samo za petu, poslednju fazu gradnje, a ne i za prve četiri. Ali opstrukcija vlasti nas neće zaustaviti u ovom poslu koji vodi u budućnost i opštinu Čajetina i celu Srbiju. Istrajaćemo u nameri da Zlatibor stane u red svetskih turističkih centara i ostvari svoj dugoročni cilj – milion turista na Zlatiboru i deset miliona noćenja godišnje – rekao je Milan Stamatović obraćajući se prisutnim građanima.
          Stamatović je kritikovao gest JP „Skijališta Srbije“, sa kojima je bilo dogovoreno da skijaška žičara iz podnožja Tornika sve zainteresovane građane besplatno preveze na vrh Tornika kako bi prisustvovali zvaničnom početku radova.

- Uprkos prethodnom čvrstom dogovoru obavestili su nas da iz tehničkih razloga žičara neće moći da preveze građane da se na vrhu Tornika provesele jer je konačno počelo da niče ono što smo godinama pokušavali da zasejemo – naveo je Stamatović i podsetio da su upravo „ljudi iz opštine Čajetina pre deset godina postavljali kamen temeljac ovdašnje žičare u vreme vlade Vojislava Koštunice koja je i osnovala JP Skijališta Srbije“.

Direktorka JP Gold gondola Zlatibor Bojana Božanić najavila je da bi, ukoliko država bude na vreme izdala neophodne dozvole, radovi na gondoli mogli da budu završeni sredinom 2018.godine. Božanić je precizirala da bi panoramska žičara sa svojih 55 kabina sa polazne stanice u centru Zlatibora, preko međustanice na Ribničkom jezeru, do krajnje stanice na vrhu Tornika, mogla da poveze prve turiste put najvišeg zlatiborskog vrha već u junu iduće godine.

Prisutnim građanima, koji su uprkos kišovitom vremenu uživali uz trubače i đakonije koje su pripremili zlatiborski domaćini, obratio se i pesnik Ljubivoje Ršumović koji je rodom sa Zlatibora. On je poručio da se ostvaruje njegov dečački san da se đaci voze iz Donjeg do Gornjeg Ljubiša na putu od kuće do škole „vozom na nikakav pogon“.

- Milan Stamatović na neki način ostvaruje moj san – izgradnju gondole, jedinstvenog fenomena u Evropi sa značajnom svešću šta će to značiti za turizam Zlatibora – rekao je Ljubivoje Ršumović.

O gondoli

Deo radova na izgradnji Gold gondola Zlatibor započet je u februaru i maju ove godine na dve narodne mobe kojima se odazvalo više hiljada građana Zlatiborskog okruga i turista. Opština Čajetina inicirala je mobe pod sloganom “Narod gradi gondolu” u znak protesta protiv sporosti državnih organa u izdavanju neophodnih dozvola za gradnju.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je u julu ove godine građevinsku dozvolu Opštini Čajetina za prvu fazu izgradnje žičare, na završnoj stanici na vrhu Tornika, čime su se stekli uslovi za zvaničan početak radova.

Gold gondola Zlatibor je investicija od nacionalnog značaja, vredna 13 miliona evra. Ceo projekat finansira se isključivo iz budžeta Opštine Čajetina.

Projekat Gold gondola Zlatibor od izuzetnog je značaja za raznovrsnost turističke ponude Zlatibora i Srbije. Na investicionom planu izgradnja panoramske žičare najznačajniji je turistički projekat opštine Čajetina u poslednjih 100 godina, koji će doprineti ostvarenju dugoročnih ciljeva opštine. Plan opštine Čajetina je da u narednih deset godina Zlatibor i okolina ostvare deset miliona noćenja i milion posetilaca godišnje. Turistički projekat veka u ovom delu naše zemlje unaprediće ukupnu privrednu aktivnost Zlatiborskog okruga i Zapadne Srbije.

Detalji

Datum kreiranja: 13.09.2017 - 14:43:08

Stari Zlatiborci - čuvari tradicionalnih vrednosti

PRIČE O ZLATIBORSKIM ŠKOLAMA

Svaka od škola na Zlatiboru ima svoju priču. Dosta sličnu, ali i u nekim stvarima različitu. Оd nastanka škole, njene izgradnje, učenika, učitelja, meštana. Recimo, škola u Rožanstvu počela je sa radom 1923. godine, mnogo kasnije u odnosu na škole u okolini, one u Beloj Reci, Mačkatu, Dobroselici i Mokroj Gori. Sve ove druge počele sa radom čitavih osamdesetak godina pre ove.

Međutim, deca iz Rožanstva morala su da putuju do neke od ovih škola i to da pešače petnaestak kilometara u jednom pravcu. Ili, na šta su se neki roditelji odlučivali, da njihova deca stanuju kod nekoga u tome selu gde je postojala škola.

Inicijativa za izgranju škole potekla je od meštana posle Prvog svetskog rata i pošto nisu uspeli da se slože oko izgradnje jedne zajedničke škole sa meštanima susednog sela, Alinog Potoka, izgrađene su škole u oba ova sela. Škola u Rožanstvu podignuta je sredstvima koja su dala 397 pojedinaca, a određenu finansijsku pomoć pružilo je i Ministarstvo prosvete i Okružni školski odbor Užice. Prvi učitelj bio je Đorđe Radibratović.

Interesantno je ovde da su mnoge udovice ratnika iz Prvog svetskog rata dale značajne novčane priloge za podizanje škole, sa jedinom željom da se na školskoj zgradi podigne spomen-ploča poginulim ratnicima. To je i učinjeno, tako da i danas na toj zgradi stoje spomen-ploče sa imenima preko 115 rožanskih ratnika. Nakon Drugog svetskog rata dodate su nove ploče sa imenima vojnika stradalih i u ovom ratu. Godine 1935. pored škole je podignuta stambena zgrada, za to vreme moderna i komforna, sa dva dvosobna stana za učitelje.

Iz razgovora sa dvojicom devedesetogodiška koji su pripadali trećoj i četvrtoj generaciji prvaka škole u Rožanstvu, istoričar Milosav Radibratović kako kaže "iz njihovog dosta dobrog očuvanog pamćenja moglo se saznati nešto više o tadašnjim uslovima školovanja."

Milutin Stakić, rođen 1920. godine, priseća se: "Imali smo dnevno po četiri-pet časova, od osam sati do jedan-dva popodne. Pre prvog časa obavezno smo govorili molitvu „Oče naš“ ili „Bogorodice djevo“, a to se isto radilo i na kraju nastave.

Od školskog pribora imali smo jegišter i tablice, a sveske smo kupovali preko škole. Od knjiga smo imali, koliko se sećam, Čitanku, Istoriju i Zemljopis.

Od kuće smo nosili nešto za hranu, pa zimi se hleb smrzne i ne možeš lako da ga odgrizeš."

                Đaci su morali da koga god sretnu na putu da kažu "Dobro jutro" ili "Dobar dan" i da obavezno skinu kapu. Ako se to uradi, a neko ih prijavi dobijali su batine.

Slična su sećanja i Dušana Vilotijevića, rođenog 1921. godine:

"Išao sam u školu sva četiri razreda. Bilo nas je puno đaka, sa nama su išle i devojčice. Sećam se da su tada školu pohađale Ruža Mićić, Raja Josova, Novka Nedović, Jela Melović...

Ja sam bio dečkić, kada je moj otac Milenko pravio zgradu od drveta za đačku kuhinju i ja sam mu pomagao. Nismo mogli svi da stanemo u kuhinju, nego smo jeli i napolju. Svako je imao svoju šerpicu. Ljeb smo donosili od kuće. Za ručak smo imali bijelu kafu, krompir, pasulj."

U ovu priču o školama uklapa se kraći tekst koji je napisao Ljubomir Mićić koji je za potrebe Geografskog zavoda Univerziteta u Beogradu obilazio zlatiborska sela proučavajući etnografiju i geografiju ovoga kraja. Osnovnu školu u Beloj Reci posetio je 7. novembra 1909. godine i tom prilikom zabeležio:

"U tu školu dolaze đaci iz daljine do tri sata, zato svi nose hranu koja im traje ceo dan. Tada đaci poređaše svoje torbice po trpezariji i na sto staviše šta je koji imao za jelo. U trojice đaka bejaše kukuruzni leb, u jednog eljdovni, koji se uopšte zove „goljeni hleb“, što znači od najboljeg žita, a u sviju ostalih bejaše hleb od zobi „ovsenica“.

Ovaj tekst deo je projekta „ Stari Zlatiborci - čuvari tradicionalnih vrednosti“ koji sufinansira opština Čajetina. Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.

Detalji

Datum kreiranja: 19.09.2017 - 13:15:43

Stari Zlatiborci - čuvari tradicionalnih vrednosti

ZLATIBORSKI HAJDUCI

U vremenima kada je srpski narod bio pod turskim ropstvom, bez slobode, ali ponosan i ne prepuštajući se sudbini, hrabro je vodio svoju borbu za opstanak i nacionalni život. U tome najjači otpor osmanlijama dali su hajduci. Ali, hajduci su u različitim vremenima predstavljali i različite stvari i kako navodi Dragoljub R. Živanović oni su bili borci protiv turske vlasti, lokalnih aga i begova, njihovog nasilja, borci u sastavu snaga pojedinih osvajača kao pomoćne trupe, vodiči, izvidjači, špijuni, zatim su sklanjali i štitili narod u zbegovima u Prvom ustanku, predstavljali Karadjordjeve pouzdane borce u mnogim bitkama koje je vodio. Tako su sticali slavu i uživali veliki ugled u narodu, bili sjajni ali nedisciplinovani i ne uvek pouzdani ratnici, nezadrživi i nepredvidivi. Karadjordje ih je često stavljao u prve redove i slao u najkrvavije obračune.

A u našem kraju, Turci su svoj zulum sprovodilii pod okriljem jake vojne posade u moćnom užičkom utvrdjenju, dok je porobljeni narod svoju zaštitu imao u hajdučkim družinama, gospodarima prostranih šuma od Drine do Golije, preko Tare, Šargana, Zlatibora, Murtenice i Javora. U vekovima surovog terora otomanske države hajdučija je lomila njenu udarnu snagu i bila oslonac potlačenih. Ništa nije tako uspešno podizalo duh otpora u narodnim masama i ništa ga nije ohrabrilo u tolikoj meri kao prisustvo hajduka. Oni jezgro oružane snage porobljenog naroda, a vrlo često postajali i vojni zapovednici pobunjenicima i ustanicima. Milisav R. Djenić smatra da je najpoznatiji hajduk na ovim prostorima bio Kostreš Harambaša. Stojan Obradović navodi da je ovaj "silni junak", koji je rođen u Kremnima, a mladost proveo u Mokroj Gori i na planini Šarganu preduzimao najobimnije i najkrvavije napade na Turke i to, pre svega, na kremanskog agu Maloparu.

Na zlatborskim prostorima još su hajdukovali Mijat Tomić i harambaša Kalender, o kome je Milan Milićević zabeležio idealizovanu priču koja se uzdignula do legende. Verovatno ju je čuo od nekog zlatiborskog seljaka:

"Za ovog hajdučkog starešinu koji je hajdukovao po Zlatiboru priča se da je imao trista drugova, da je ubio deset paša i bio harambaša 70 godina. U starosti svojoj molio je društvo da drugog izaberu za harambašu, ali društvo ne htedne, nego su ga nosili na nosilima i on im je tako zapovedao."

Ali, tim romantičnim i epskim sećanjima dodaju se i ona druga, istoriografska i demografska. Uzroke hajdučije iliti odmetništva na ovim prostorima većina autora nalazi isključivo u karakternim osobinama ovdašnjeg stanovništva, njegovom temperamentu, mentalitetu i narodnoj tradiciji. Naučnik Jovan Cvijić pojavu hajdučije u užičkom kraju objašnjava mentalitetom zlatiborskih gorštaka, koji je stvaran u vreme turske vlasti, pod uslovima patrijarhalnog života, a u okviru knežina i kućnih zadruga. "Još dugo posle oslobodjenja Starovlasi su bežali u šume i odmetali se u hajduke zbog nepravde. Izgleda mi da u starovlaškim osobinama ima više impulsa, više temperamenta, nego u mnogim dinarskim krajevima". Interesantnu dopunu Cvijićevom mišljenju dao je Milan  Milićević, koji je često boravio na Zlatiboru kao školski inspektor i prikupljao materijal za svoje delo o hajdučiji.

"Ne može čovek da pojmi onu lakost s kojom se ovde odmeću u ajduke. Ako se ko oće da osveti kome, on se odmeće u hajduke, ako se boji da mu starešina naloži kakvu policijsku kaštigu, on beži u ajduke. Ako se prosi devojka pa neće ona ili joj rod ne da, beži u ajduke, ako vešt guslar medju 20-30 slušalaca opeva hajdučka dela koga ajdučkog arambaše, jednom ili dvojici njegovih slušalaca sutra će biti mesto u Murtenici medju hajducima, umesto u njivi ili livadi"

Ovaj tekst deo je projekta „ Stari Zlatiborci - čuvari tradicionalnih vrednosti“ koji sufinansira opština Čajetina. Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.

Detalji

Datum kreiranja: 13.09.2017 - 14:37:57

UE ZONA

NEMANJA NEŠIĆ PODNEO OSTAVKU NA MESTO ZAMENIKA GRADONAČELNIKA

Na 16. skupštinskom zasedanju, odbornici užičke Skupštine utvrdili su prestanak mandata zameniku gradonačelniku Nemanji Nešiću zbog njegove podnete ostavke. Zatim su odbornici izabrali Maju Vermezović, dipl. ekonomistu - mastera za člana Gradskog veća. Maja Vermezović preuzeće u Gradskom veću oblast turizma, dok će se dosadašnji član Veća, Miodrag Petković koji je bio zadužen za turizam, preuzeti oblast finansija. U delu kadrovskih rešenja Ana Urošević, dipl. ekonomista, imenovana je za vršioca dužnosti direktora Centra za socijalni rad, a dr Danijela Marinković za vršioca dužnosti direktora Doma zdravlja. Imenovan je i predsednik Upravnog odbora Centra za socijalni rad, kao i jedan član Komisije za saradnju sa gradovima.

Prihvaćen je šestomesečni izveštaj o izvršenju Odluke o budžetu i prema podacima za perio januar - jun ove godine, prihodi su realizovani sa 53%, dok su rashodi bili 42,6% u odnosu na planirane. Izveštaj ukazuje da je budžet u ovoj godini bio stabilan, da nije bilo prekoračenja pozicija i da su redovno izmirivane obaveze. Tako je u ovom periodu, za sve kredite koje je grad povukao, isplaćeno 91,3 miliona dinara, kao i sve druge budžetske obaveze.

Saglasnost Skupštine data je na izmene programa poslovanja "Bioktoša", "Gradske toplane Užice", "Dubokog" i "Stana", kao i na statut Gradskog kulturnog centra.

Usvojena je odluka o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru u 2017. godini prema kojoj će Užice u svojim upravama, službama, preduzećima i ustanovama imati 1250 zaposlenih radnika.

U delu urbanizma donesene su odluke o izradi Plana detaljne regulacije koji obuhvata lokaciju Hotela Turist na Gradskoj plaži, o posebnim uslovima za izdavanje informacije o lokaciji i lokacijskih uslova na prostoru Generalnog urbanističkog plana do 2020. godine i više odluka o otuđenju nepokretnosti koje su u funkciji postupka ozakonjenja objekata.

Ovaj tekst deo je projekta „UE ZONA“ koji sufinansira grad Užice. Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.