Nakon nedavnog postavljanja prvog mlekomata sa organskim mlekom na poslednjoj stanici „Gold gondole“ na vrhu Tornika, u rad je pušten još jedan pored Info centra Turističke organizacije Zlatibor u samom centru Zlatibora.
„To je projekat u sklopu razvoja mlekare „Naša Zlatka“ i poljoprivrede u našem kraju. Još jedan dobar korak ponude na Zlatiboru, kako za stanovništvo i za turiste, tako i za lokalne poljoprivredne proizvođače čiju robu plasiramo na jedan savremen i adekvatan način. Mlekomat raspolaže zamenjivom bocom od 200 litara i ukoliko potrebe korisnika to zahtevaju, u mogućnosti smo da i više puta dnevno menjamo tu bocu sa novim mlekom“ rekao je direktor „Zlatiborskog eko agrara“ Marko Marić, dodavši da je mlekomat potpuno automatizovan i da je osim gotovinom plaćanje moguće i platnim karticama, kako bi se izbegle eventualne poteškoće sa vraćanjem kusura.
Pojedinačna boca za mleko je povratna i svako ko je jednom kupi može da je koristi više puta u skladu sa adekvatnim održavanjem, dodao je Marić. Sama boca košta 100 dinara, a litar mleka na automatu 220 dinara. Postoji mogućnost i za kupovinu pola litre organskog mleka.
„Mlekomati „Naše Zlatke“ povezuju lokalnu poljoprivredu i turističku ponudu Zlatibora i zadovoljni smo da će i meštani i turisti moći da kupe organsko mleko proizvedeno na teritoriji opštine Čajetina, od proverenih proizvođača“ izjavio je direktor Turističke organizacije Zlatibor Vladimir Živanović.
Mlekara „Naša Zlatka“ danas radi sa 2.000 litara konvencionalnog mleka i 1.000 litara organskog mleka od koga pravi gotove proizvode. Putem dva postojeća i kroz buduću mrežu mlekomata širom Zlatibora biće obezbeđen plasman organskog pasterizovanog mleka od strane lokalnih sertifikovanih proizvođača.
Imenovani novi direktori JKP “Bioktoš” i JP “Veliki park”
Na 25. sednici Skupštine grada Užica, diplomirani ekonomista Aleksandar Popović imenovan je za direktora Javno komunalnog preduzeća “Bioktoš” Užice. Nenad Đokić, strukovni master inženjer zaštite na radu, imenovan je za direktora Javnog preduzeća “Veliki Park” Užice.
Na ovom zasedanju užički odbornici razmatrali su i usvojili predlog Odluke o donošenju izmena i dopuna plana generalne regulacije “Užice-centralni deo” I faza, kao i predlog Odluke o izmenama o pristupanju izradi Strategije razvoja kulture grada Užica za period 2023-2030. godina.
Usvojeni su i izveštaji o radu za 2022. godinu Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, Narodne biblioteke, Istorijskog arhiva, Gradskog kulturnog centra, Gradske galerije, Dečijeg odmarališta “Zlatibor”, Turističke organizacije Užice, TO regije Zapadna Srbija, Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju i Gradskog centra za usluge socijalne zaštite.
Odbornici su na ovom 25 zasedanju usvojili i predlog Odluke o pokretanju izrade lokalnog plana upravljanja otpadom za grad Užice za period 2024-2033. godina i predlog Odluke o uključivanju građana u budžetski proces kroz sprovođenje akcije “Užički program lokalnog partnerstva-Udružimo se”. Užički odbornici su dali saglasnost i na predlog Odluke o rapisivanju konkursa za izbor direktora JP “Užice razvoj” i nekoliko rešenja koja se odnose na razrešenje i imenovanje članova Upravnih odbora.
Здравље и природа на дохват руке: Златиборски Еко аграр поставио нови млекомат уз подршку ЕУ и УНДП-а
Привредно друштво „Златиборски Еко аграр“ са задовољством обавештава јавност о реализацији значајног пројекта у области органске пољопривреде на територији Општине Чајетина. У оквиру програма развоја органске пољопривреде, уз подршку Европске уније и Програма Уједињених нација за развој (УНДП), успешно је реализована набавка млекомата.
Овај пројекат је део шире иницијативе Европске уније за Зелену агенду у Србији, коју уз техничку и финансијску подршку ЕУ, спроводи УНДП у партнерству са Министарством заштите животне средине. Додатна финансијска средства обезбедиле су Владе Шведске, Швајцарске и Србије, уз сарадњу са Амбасадом Шведске и Европском инвестиционом банком.
Реализацију пројекта млекомата омогућиле су фирме Златиборски Еко аграр, Иновациони бизнис центар и Голд Гондола, које су успешно сарађивале на овом значајном подухвату.
Млекомат је постављен 1. априла 2024. године на завршној станици Голд Гондоле Златибор, чиме је омогућено да произвођачи органског млека свој производ учине доступним купцима 24 сата дневно. Ово је посебно значајно за промоцију здравог начина живота, јер ће сви посетиоци на врху Торник моћи да уживају у чаши свежег органског млека.
Пројекат млекомата не само да помаже произвођачима да лакше дођу до својих клијената, већ и доприноси повећању економског ефекта органске производње. Очекујемо да ће ова иницијатива додатно подстаћи развој органске пољопривреде у нашој општини и промовисати здравије изборе међу потрошачима.
Благовести, велики хришћански празник, славе се 7. априла, тачно девет месеци пре Божића, у знак сећања на благу вест, када је Свети архангел Гаврило објавио Богородици да је Дух Свети њу одабрао да буде мајка Исусу Христу.
На овај празник, према црквеном учењу, Богородица је својом послушношћу Богу исправила Евин грех непослушности. Благовести значе радосно сазнање.
Благовести велики хришћански празник:Народна веровања
На Благовести је одржаван ведри и живописни народни обичај који се зове ранило. Противно убеђењу да до Васкрса није упутно веселити се, ранило се врло весело празновало. Ранило би почињало обично у поноћ, или праскозорје, и то песмом девојачком, а завршавало у општем весељу и раздраганости.
Девојке и жене које желе пород, на Благовести одлазе у цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.
Манастир Острог (Фото: Из архиве Ужицемедиа)
У српском народу се веровало и да се на Благовести жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке.
Верује се да је од Благовести па све до Великог петка, добро започети било какав већи посао, као што су отварање продавнице, градња… као и доношење већих и важнијих животних одлука које битно мењају наш досадашњи животни правац.
У разноврсним веровањима се занимљивошћу издваја ово, углавном свуда познато, које казује да се ноћу уочи Благовести може видети да гори ватра на оним местима где се налази закопано неко благо.
Понекад у цик зоре девојке би уочи овога дана накупиле дрва, од којих је разбуктавана велика ватра, обично на неком брду или сеоском раскршћу.
Уз ватру се веселило и мушко и женско, а понегде, уз младе, и старији. Било је уобичајено да се ватра на ранилу или букари прескаче. То је чињено ради здравља, али и да људе, како се веровало, не би те године уједале змије.
У народу Благовести, велики хришћански празник, важе и као дан који се светкује због змија, па је овога дана било забрањено помињање њиховог имена, јер се веровало да се овога дана буде из зимског сна сви гмизавци.
Воћари сматрају Благовести најсрећнијим и најбољим даном за калемљење воћа, а виноградари орезују лозу.
Дан после празника Благовести, Српска православна црква слави Светог архангела Гаврила, који је, према записима Четворојеванђеља, задужен за радосне вести.