A A A

Društvo

Imenovani novi direktori JKP “Bioktoš” i JP “Veliki park”

Na 25. sednici Skupštine grada Užica, diplomirani ekonomista Aleksandar Popović imenovan je  za direktora Javno komunalnog preduzeća “Bioktoš” Užice. Nenad Đokić, strukovni master inženjer zaštite na radu, imenovan je za direktora Javnog preduzeća “Veliki Park” Užice.

Na ovom zasedanju užički odbornici razmatrali su i usvojili predlog Odluke o donošenju izmena i dopuna plana generalne regulacije “Užice-centralni deo” I faza, kao i predlog Odluke o izmenama o pristupanju izradi Strategije razvoja kulture grada Užica za period 2023-2030. godina.

Usvojeni su i izveštaji o radu za 2022. godinu Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, Narodne biblioteke, Istorijskog arhiva, Gradskog kulturnog centra, Gradske galerije, Dečijeg odmarališta “Zlatibor”, Turističke organizacije Užice, TO regije Zapadna Srbija, Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju i Gradskog centra za usluge socijalne zaštite.

Odbornici su na ovom 25 zasedanju usvojili i predlog Odluke o pokretanju izrade lokalnog plana upravljanja otpadom za grad Užice za period 2024-2033. godina i predlog Odluke o uključivanju građana u budžetski proces kroz sprovođenje akcije “Užički program lokalnog partnerstva-Udružimo se”. Užički odbornici su dali saglasnost i na predlog Odluke o rapisivanju konkursa za izbor direktora JP “Užice razvoj” i nekoliko rešenja koja se odnose na razrešenje i imenovanje članova Upravnih odbora.

Зима на “златној планини” посебан доживљај

 

Зима је ових дана Златибору подарила праву снежну оазу за одмор и

уживање. Планина је окићена снегом, а томе се свакако највише радују

многобројни гости Златибора који свој одмор и разоноду траже управо на

овој планини. Хиљаде љубитеља скијања и зимског одмора угостио је

снежни Златибор током месеца јануара. За Нову годину овде је било око

50.000 посетилаца, што је рекордна посећеност. Посебно радује то што је

у континуитету током јануара имало преко 30.000 посетилаца на овој

дестинацији.

 

Природни услови Златибора, квалитетна понуда, разноврсни и богати

садржаји за боравак гостију свих узраста током сваког годишњег доба

допринели су да ‘’златна планина’’ постане омиљена туристичка

дестинација не само домаћих, већ и туриста из региона. Према речима

посетилаца, Златибор их осваја својом лепотом, нетакнутом природом,

опуштајућом атмосфером и пријатним успоменама које радо носе као

највернији сувенир.

Благовести, велики хришћански празник, славе се 7. априла, тачно девет месеци пре Божића, у знак сећања на благу вест, када је Свети архангел Гаврило објавио Богородици да је Дух Свети њу одабрао да буде мајка Исусу Христу.

На овај празник, према црквеном учењу, Богородица је својом послушношћу Богу исправила Евин грех непослушности. Благовести значе радосно сазнање.

Благовести велики хришћански празник:Народна веровања

На Благовести је одржаван ведри и живописни народни обичај који се зове ранило. Противно убеђењу да до Васкрса није упутно веселити се, ранило се врло весело празновало. Ранило би почињало обично у поноћ, или праскозорје, и то песмом девојачком, а завршавало у општем весељу и раздраганости.

Девојке и жене које желе пород, на Благовести одлазе у цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.

Манастир Острог (Фото: Из архиве Ужицемедиа)

У српском народу се веровало и да се на Благовести жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке.

Верује се да је од Благовести па све до Великог петка, добро започети било какав већи посао, као што су отварање продавнице, градња… као и доношење већих и важнијих животних одлука које битно мењају наш досадашњи животни правац.

У разноврсним веровањима се занимљивошћу издваја ово, углавном свуда познато, које казује да се ноћу уочи Благовести може видети да гори ватра на оним местима где се налази закопано неко благо.

Понекад у цик зоре девојке би уочи овога дана накупиле дрва, од којих је разбуктавана велика ватра, обично на неком брду или сеоском раскршћу.

Уз ватру се веселило и мушко и женско, а понегде, уз младе, и старији. Било је уобичајено да се ватра на ранилу или букари прескаче. То је чињено ради здравља, али и да људе, како се веровало, не би те године уједале змије.

У народу Благовести, велики хришћански празник, важе и као дан који се светкује због змија, па је овога дана било забрањено помињање њиховог имена, јер се веровало да се овога дана буде из зимског сна сви гмизавци.

Воћари сматрају Благовести најсрећнијим и најбољим даном за калемљење воћа, а виноградари орезују лозу.

Дан после празника Благовести, Српска православна црква слави Светог архангела Гаврила, који је, према записима Четворојеванђеља, задужен за радосне вести.

Tradicionalna lovačka smotra trebalo je da se održi 39. put, ali je
odlučeno da ne bude ovog skupa u 2021. godini. Da podetimo, ova
manifestacija okuplja veliki broj lovaca iz Srbije i okolnih zemalja, a
prepoznatljivi događaji tokom poslednjeg vikenda u februaru su hajka na
vuka, takmičenja na strelištima i druženje učesnika. Prethodni sabor
organizovalo je Lovačko udruženje Zlatibor, uz podršku Ministarstva
poljoprivrede (Uprava za šume i lovstvo), Opštine Čajetina i Turističke
organizacije Zlatibor uz dobru saradnju sa Parkom prirode Zlatibor.

Lovačko udruženje iz Čajetine sprovodi projekat reintrodukcije jelena u
lovište Zlatibor i prema njihovim najavama dolazak prvih jedinki očekuje
se u aprilu.