A A A

Društvo

„METALMONT“ DOO UŽICE
Korektan igrač
Sve što je preduzeće danas, stvoreno je zahvaljujući ocu. To cenim i poštujem. Stvorio je veoma dobre osnove za dalji rad, svuda su mi vrata otvorena, a ono što je za mene najbitnije jeste da imam čist obraz, kaže za „Vesti“ Nataša Vasilijević
Za Natašu Vasilijević od početka je planirano da bude na čelu porodičnog trgovinskog preduzeća jer je njen otac Vasilije osnivajući „Metalmont“ doo 1992. godine to uradio na njeno ime. Međutim, Nataša je ipak, prvo završila Šumarski fakultet, ali je na vreme shvatila da je ekonomija, odnosno, trgovina pravi izbor i za nju kao što je bila i za oca Vasilija, ali i  dedu, Vasilijevog oca Iliju iz Zaglavka koji je počeo kao opančar, pa se bavio ugostiteljstvom i na kraju trgovinom. Taj trgovački gen podstakao je Natašu da naknadno završi i ekonomiju da bi mogla potpuno da odgovori zahtevima vođenja trgovinskog preduzeća. I za Vasilijevu unuku Jovanu od druge kćerke Dušice, ekonomija je životni poziv. Bila je izuzetan student na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i trenutno je asistent i na doktorskim studijama. Doduše, Nataša kaže, da se ne bavi ekonomijom, sa zadovoljstvom bi radila i kao šumarski inženjer, ali ju je posao u „Metalmontu“ potpuno ispunio i sada bez njega ne bi bila to što jeste.
„Mtalmont“ je, kako kaže Vasilije, nastao kao jedini izbor i način da porodica preživi. Zapravo, on je skoro dve decenije radio u užičkom preduzeću „Gradina“, a onda šest, sedam godina za slovenačku firmu „Kovinotehna“ Celje, koja je bila jedna od najuspešnijih trgovinskih firmi tehničkom robom u bivšoj Jugoslaviji. Raspadom zemlje, samim tim i privrednog sistema, Vasilije je ostao bez posla i odlučuje da otvori trgovinsko preduzeće. Uprkos svim nedaćama i kako kaže „ludom“ vremenu, koje je nastupilo, preduzeće je ipak preživelo. Iz njega je otišao u penziju. Međutim, i dalje je aktivan, i kako kaže Nataša, i danas je „njegova reč uvek poslednja“.
Kada je preduzeće nastalo, Vasilije je jedini bio zaposlen i Nataša je pomagala koliko je mogla, a danas ih je oko desetak. Cilj na početku nije bio razvoj maloprodajne mreže već da „Metalmont“ bude stalni dobavljač određenih alata  velikim užičkim industrijskim preduzećima, kao što su Valjaonica bakra, Prvi partizan, Impol seval, Jedinstvo, pa i „Milan Blagojević“ Lučani i mnogi drugi. I u tome se uspelo. Sada ima dve veleprodaje i tri maloprodajna objekta. Kasnije je razvijena saradnja i sa novonastalim predeuzećima, ali i institucijama u užičkom kraju, kakav je, na primer, Drvengrad na Mećavniku.
„Metalmont“ sarađuje sa velikim domaćim i svetskim proizvođačima alata, Makita, Boš, Unior, Teleoptik, Stenli, Svati i mnogi drugi i u istoj meri neguje i razvija odnose sa njima, kao i sa svojim kupcima..
-Mi prodajemo originale alata svih brendova. Naši kupci, značajne kompanije, prepoznaju taj kvalitet, koji, naravno ima svoju cenu pa nam je znatno teže na tržištu, jer još uvek, na žalost, bolje prolazi jeftin proizvod. Nudi se mnogo kopija. Na primer, Kinezi nude čitav niz jeftinog alata, a sami dolaze kod nas da kupe aplat za svoje potrebe. Zato je teško opstati na tržištu, održati i cenu i kvalitet. Međutim, s godinama, ljudi ipak shvate značaj kvaliteta,- kaže Nataša koja odlično poznaje svaki proizvod  koji nudi kupcima, ručne i električne alate, boje, lakove, crnu metalurgiju, uopšte.
-Nije mi bilo lako da uđem u materiju, ali sam bila uporna. Kad nešto želiš onda i ostvariš,- kaže Nataša. Smatra da na tržištu ima, a i mora biti konkurencije, ali se može opstati samo upornim radom, korektnim odnosom prema kupcima i dobavljačima.
-Mislim da se sve ponese iz kuće pa i ponašanje prema poslovnim partnerima. Bilo je teškoća i biće ih, ali mi nikada do sada nismo za sobom zatvarali vrata. Mislim da je u današnje vreme u poslu najznačajnije biti korektan igrač, biti čist, dostojanstven i sve teškoće onda pobediš. Tako sam vaspitana. Ne treba raditi nikome iza leđa ili podmetati nogu, a lično sam iskusila neprijatne situacije,- priča Nataša.
O planovima, ciljevima i daljem radu i razvoju preduzeća Nataša kaže:
- Sve što je preduzeće danas, stvoreno je zahvaljujući ocu. To cenim i poštujem. Stvorio je veoma dobre osnove za dalji rad, svuda su mi vrata otvorena, a ono što je za mene najbitnije jeste da imam čist obraz. Moja vizija je da ostanem u svemu ovome, da ne zabrljam ništa, da ako budem mogla preduzeće više razvijam, ako ne, onda želim da održim ovo što već postoji. Trudiću se da održim i više razvijam odnose sa svojim kupcima, velikim i značajnim kompanijama, ali i sa dobavljačima. Evo, na primer, od Makite smo dobili bilbord što je bonus od njih za naš rad u prodaji njihovih proizvoda.“
Izvor: Rada Popović - Vesti

antrfile 1
-Čovek ne treba da bude halapljiv. Po meni je najbolje graditi svoju poziciju u „zlatnoj“ sredini. Uvek treba pomoći drugima oko sebe, pružiti podršku. Ako daješ, uvek ćeš i dobijati,- kaže Nataša. Dug je spisak  institucija i ustanova u gradu, događaja koje „Metalmont“ donira, kao što je Narodno pozorište, Opšta bolnica Užice, nova crkva u Krčagovu.

antrfile 2
-Teško je biti žena u ovom poslu kod nas. To sam osetila najviše kada se nađem među kolegama na određenim seminarima i edukacijama i tada shvatite da ste u ovoj branši jedna od retkih žena. Većina su muškarci i oni smatraju da su žene zalutale u toj oblasti i da nikada kao oni ne mogu poznavati niti prodavati količinu alata kao oni. Zato se ophode s cinizmom i nipodoštavanjem prema ženama, a zapravo, one mogu biti, a mnoge i jesu znatno bolje od njih u ovoj oblasti zahvaljujući svojim sposobnostima, talentu, znanju, reputaciji, korektnosti. Zaista mislim da takav stav prema ženama  nije u redu. Međutim, to me ne opterećuje,- kaže Nataša i napominje da posao koji radi traži celog čoveka, njen radni dan traje od sedam do 17 časova i najčešće se ni tada ne završava.

antrfile 3
„Metalmont“ je ostvario saradnju sa čuvenim rediteljem Emirom Kusturicom prilikom  snimanja filma „Život je čudo“ i Nataša sa zadovoljstvom pokazuje fotografiju sa Kusturicom i Slavkom Štimcom.  Iz ove saradnje rodilo se i Natašino prijateljstvo sa Anom Petrović, umetnicom koja je oslikavala Drvengrad.
-Ana me je okumila, pa sam bila kuma na prvom venčanju u crkvi u Drvengradu,- kaže Nataša koja inače obožava pozorište, film, knjige i dodaje da i danas preduzeće sarađuje sa Drvengradom. Saradnja postoji i sa brojnim  scenografima koji su radili ne samo u filmovima Emira Kusturice. Preko alata, šrafofa, boja, lakova  „Metalmont“ je sarađivao i sa autorskim ekipama nekoliko američkih filmova, u jednom od njih igrala je i Lejdi Gaga.

Snežna idila na Zlatiboru ulepšava raspust

Da je još uvek rano da se nadamo proleću, i da zima ima još puno toga da
podari zlatnoj planini, uverava nas sneg koji od ponedeljka popodne pada
na Zlatiboru. Planina je nakon nekoliko sunčanih dana ponovo okićena
snegom, a tome se svakako najviše raduju gosti Zlatibora koji svoj odmor
i zimski raspust provode upravo na ovoj planini.

Iako sneg pada velikim intenzitetom svi putevi na Zlatiboru su prohodni,
a skijališta i sankališta puna gostiju koji uživaju u pravoj zimskoj
idili. Sankališta u Dino parku, kod škole na Zlatiboru i iznad jezera u
centru ispunjena su dečijim smehom i radosnim uzvicima, dok skijaši
uživaju na stazama Tornika, Obudojevice i Avantura parka.

Sneg će na Zlatiboru istim intenzitetom padati i narednih dana, tako da
prava zimska avantura očekuje i sve goste koji će predstojeći državni
praznik provesti na najposećenijoj planini Srbije.

Da podsetimo, za predstojieći praznik na Zlatiboru su pripremljeni
bogati sadržaji. U subotu, 16. februara u sportskom centru "Zlatibor"
biće održan turnir u MMA borbama sa početkom u 20.00 časova, a za sve
ljubitelje dobrog provoda na Kraljevom trgu biće organizovan koncert
Jelene Gerbec i Nebojše Vojvodića sa početkom u 21.00 čas, dok će od 14.
do 16. februara u hotelu Mona trajati prvi Sretenjski market.

Zlatibor na 41. sajmu turizma pod sloganom "Zlatibor se voli do neba i
nazad"

Pod sloganom "Zlatibor se voli do neba i nazad" Turistička organizacija
Zlatibor i ove godine učestvuje na beogradskom Sajmu turizma, najvećem
okupljanju turističke privrede u regionu, koji je zvanično otvoren 21.
februara i traje do nedelje, 24. februara 2019. godine.

Svečanom otvaranju sajma prisustvovao je ministar trgovine, turizma i
telekomunikacija Rasim Ljajić, koji je nakon ceremonije sa državnim
sekretarom za turizam Miroslavom Kneževićem posetio štand Zlatibora.

Prvog dana sajma veliki broj posetilaca imao je priliku da se upozna sa
ponudom Zlatibora za predstojeću prolećnu i letnju sezonu, a nastup na
sajmu je sjajna prilika da se najave i noviteti koji očekuju sve goste
"zlatne planine". Najpoznatija vazdušna banja Srbije prethodne godine
dobila je prvi hotel sa pet zvezdica, a u 2019. godine goste Zlatibora
očekuje još jedan novi hotel, hotel "Buket", čije otvaranje je
najavljeno upravo na ovogodišnjem sajmu.

Na beogradskom sajmu posetioci imaju priliku da se informišu o aktuelnim
cenama, ponudama za predstojeće leto i svim aktivnostima koji će im biti
na raspolaganju tokom boravka na planini. Najveća atrakcija na štandu
Zlatibora svakako je virtuelni kutak, gde svi zaljubljenici u Zlatibor,
uz pomoć najnovije tehnologije mogu uživati u pejzažima Zlatibora,
vožnji gondolom, šetnji kroz Stopića pećinu i drugim najlepšim
lokalitetima planine.

Prvog sajamskog dana vladalo je veliko interesovanje za Zlatibor i od
strane turističkih agencija i turoperatora, a za informacije i novosti
sa Zlatibora bili su zainteresovani i brojni predstavnici medija.
Zlatiborski hotelijeri i agencije koji se ove godine predstavljaju na
sajmu tuirzma pripremili su svoje ponude, sajamske popuste i specijalne
pogodnosti, a stalnim i potencijalnim gostima svoju ponudu predstavlja i
Dino park, kao jedna od najvećih atrakcija ove planine.

Svi zainteresovani posetioci imaće priliku da posete štand Zlatibora,
informišu se i upoznaju sa ponudom ove planine sve do nedelje, kada će
ovogodišnji sajam turizma biti zatvoren.

Štand Zlatibora nalazi se u hali 4 beogradskog sajma, u okviru štanda TO
Regije Zapadna Srbija.

Zlatibor - mesto zimskih čarolija

U koje god doba godine da ga posetite, Zlatibor će vas osvojiti svojom
lepotom, netaknutom prirodom, opuštajućom atmosferom i baš takav odličan
je izbor za porodična putovanja i druženja.

Zlatibor i ove zime beleži veliku posećenost, tako da je popunjenost
smeštajnih kapaciteta na visokom nivou. Popunjeno je oko 90 odsto
hotelskog i 85 odsto privatnog smeštaja, međutim, u svakom trenutku
očekuje se priliv novih gostiju.

LJubitelji zimskih spotova mogu uživati na Ski centru „Tornik" koji se
nalazi na 9 km od turističkog centra . Četiri staze, Čigota, Tornik,
Ribnica i Zmajevac pokrivene su sistemom za veštačko osnežavanje, tako
da ovaj ski centar više ne zavisi od vremenskih uslova. Radno vreme ski
centra je svakim danom do 09 do 16 časova.

Na skijalištu Obudojevica, koje je prekriveno debelim snegom, mnogo je
vrhunskih skijaša i rekreativaca. Turistima su na raspolaganju staze sa
ski-liftom, staze za sankanje, prostor za vožnju motornim sankama. Na
Obudojevici radi više škola skijanja, a sve što je potrebno za zimske
sportove ovde se može rentirati.

Da Zlatibor bude mesto prijemčivo za boravak porodica sa decom pobrinuli
su se ovdašnji zabavni sadržaji. Najveću pažnju i interesovanje privlaći
„Dino park“, smešten u prelepom ambijentu zlatiborske šume, na svega 300
metara od turističkog centra.Ono što je posebno interesantno jeste da je
„Dino park” svoje kapacitete preuredio i prilagodio zimi,  veliko dečije
klizalište, ski-škola i sankalište, su atrakcije koje u ovim zimskim
mesecima privlače veliki broj turista.

Takođe u “Avantura parku” koji se nalazi u samom srcu Zlatibora najmlađi
mogu svoje sposobnosti, maštu i snalažljivost  pokazati kroz sedam nivoa
kao što su lavirint, prelaženje klimavog mosta, imaginarna partija šaha
i dr. Mališanima je još  omogućeno sigurno i bezbedno skijanje na
površini od tri hektara koju čine tri staze ukupne dužine 600 metara .

Zlatibor svojim gostima pruža puno mogućnosti za aktivan odmor i
uživanje u blagodetima čistog planinskog vazduha. Gosti se mogu uputiti
u šetnju nekom od poznatih pešačkih staza tokom kojih  će im društvo
praviti visoki četinari, huk „ruže vetrova“ i poneka veverica. Nakon
duge šetnje predlažemo predah u jednom od zlatiborskih restorana uz
tradicionalnu zlatiborsku trpezu koja je nezamisliva bez sira i kajmaka,
kompet lepinje, goveđe i svinjske pršute, čvaraka, pite savijače sa
sirom. Uz takvo meze u  ovim zimskim danima dobro će vam doći da se
ugrejete uz čašicu domaće kuvane rakije ili vina.

Dođite i uverite se zašto je Zlatibor više od planine.