A A A

Društvo


Zlatibor je od davnina poznat kao mesto gde ljudi dolaze po zdravlje,
odmor i okrepljenje, mesto čistog vazduha, netaknute prirode i
nepreglednih zelenih pašnjaka. Ne čudi što su čak dvojica srpskih
kraljeva rado odmarala na našoj planini, a još pre Prvog svetskog rata
Zlatibor su ukrašavale vile imućnih advokata, trgovaca, inženjera, koji
su u potrazi za zdravljem leta provodili na zlatiborskim suvatima.

Epitet prve vazdušne banje Srbije Zlatibor je zasluženo poneo pre više
od jednog veka, a pored ruže vetrova svoju lekovitost duguje i boru,
četinaru po kome je ponosno dobio ime. Stablo od bora se u prošlosti
koristilo za proizvodnju katrana koji je sa Zlatibora putovao čak do
Beča i Dubrovnika, a danas su brojni turisti sve više svesni lekovitih
svojstava borovih iglica čija aroma blagotvorno deluje na zdravlje
ljudi.

Šetnja zlatiborskim šumama ima poseban uticaj na um i telo svakog čoveka
koji se odluči za uživanje u blagodetima „zlatne“ planine. Miris borove
šume pun je aroma eteričnih ulja koje imaju umirujući efekat i pomažu
protiv nesanice, gubitka koncentracije i mentalne iscrpljenosti. Svako
ko se nalazi u okruženju borove šume može smanjiti frekvenciju otkucaja
srca, a udisanje arome  ublažava glavobolju, prehladu i povoljno deluje
na sinuse. Od iglica bora može se praviti čaj za jačanje imuniteta,
sirup protiv bronhitisa, rastvor za inhalaciju, a od šišarki
okrepljujuća kupka. Pravi hedonisti tokom boravka na Zlatiboru
prepuštaju se tretmanu sa aromama planinskog bilja ili masaži borovim
drvetom u nekom od hotelskih spa centara. Da se lekovitost Zlatibora
može poneti i kući nakon odmora na planini, potrudile su se vredne ruke
Zlatiboraca, pa se na čuvenoj pijaci može kupiti veoma lekovit borov
med.

Svako ko je makar i jednom boravio na Zlatiboru i iskusio sve čari koje
planina pruža postao je verni gost koji mu se uvek rado vraća. Uživanje
u lekovitom vazduhu i netaknutoj prirodi je pravi lek za dušu i telo,
jer Zlatibor je više od planine, Zlatibor je zdravlje.

Opština Čajetina dobila je od Ministarstva građevinarstva četvrtu dozvolu za izgradnju Gold gondole Zlatibor koja se odnosi na izgradnju 17 stubova od međustanice do vrha Tornika.

Radovi na pripremi terena za postavljanje stubova počeće kroz nekoliko dana. Na potezu staze u šumi prvo će se iskopati temelji za betonske stope za stubove, ali su izvođači radova koje predvodi MPP „Jedinstvo“, spremni za ovakve izazove. Radovi će početi kako je i planirano, sa povoljnim vremenskim prilikama, i očekuje se da budu obavljeni po planu.

-Očekujemo da kroz nekoliko dana dobijemo i petu dozvolu koja se odnosi na izgradnju međustanice, pa da se radovi realizuju u kontinuitetu. Imovinska pitanja su rešena i verujemo da do avgusta, 4 godine nakon postavljanja kamena temeljca, kompletno budu završeni građevinski radovi na izgradnji gondole – ističu iz preduzeća „Gold gondola Zlatibor“. 

Podsećamo da vrednost radova na Gold gondoli Zlatibor iznosi 13 miliona evra, od čega se deset odnosi na opremu a tri za izgradnju. Kompletna sredstva  obezbeđena su iz budžeta opštine Čajetina.

Vrata kancelarije Udruženja gradjana Užička odbrambena liga (UOL) u ulici Nikole Pašića 30 na prvom spratu, ubuduće su otvorena za sve gradjane koji žele da od Užica koje je devastiran grad stvaraju pristojno i sigurno mesto za život. Predsednik Upravnog odbora, advokat Mihailo Krstić kaže da su svi sa idejama dobrodošli u Udruženje čiji su nastanak inicirali ljudi ostvareni u svojim profesijama, koji nisu političari, već samo žele dobro svom gradu.

Dr Aleksandar Ostojić je na skromnoj svečanosti povodom otvaranja kancelarije govorio je o konkretnim akcijama Udruženja i realizaciji.

-Okupili smo se u Ligu, jer želimo da udišemo vazduh bez boje i mirisa, da se kupamo na plaži u čistoj Đetinji, da pešaci idu trooarom, a automobili kolovozom, da se odluke donose u  Užicu, a ne u Beogradu, da deca budu na igralištima, a dileri u kazneno-popravnim ustanovama. .. Locirali smo problem da Volujački potok ozbiljno zagadjuje našu reku i gospodin Pedja Nedić je uradio projekat vezan za prečišćavanje otpadnih voda. Znamo da se u potok izliva kanaliazacija i uradili smo  predlog rešavanja ovog problema – rekao je dr Ostojić.

Nedić je pozvao sve koji imaju ideje o tome kako rešiti neki gradski problem, a ne znaju kako da ga realizuju dođu u Ligu. On dodaje da Udruženju nije stalo da bilo koga kritikujei stavlja na stub srama već da pruži predlog rešavanja situacija koje nisu primerene gradu Užicu u opštem interesu.

Advokat Krstić navodi da je ovakav način organizovanja jedina moguća sadašnjost, jer ukoliko ne budemo mislili o sopstvenom gradu doći ćemo u poziciju da oni koji su po profesiji političari bez obzira na političku opciju odlučuju o nečemu što ih se ne tiče, odnosno neće odlučivati ni o čemu i neće donositi nikakve odluke niti će rešavati nikakve probleme.

-Svako ko je zadovoljan postojećim stanjem – nikakviim ulicama i prljavim gradom, vazduhom i vodom takvim kakvi su, decom koja su zbog toga što javne institucije ne rade svoj posao van bilo kakve kontrole nije sagovornik Užičke odbrambene lige. U političare de facto više ne možemo imati poverenja, jer za one koji su po profesiji političari postavlja se pitanje da li im je javni interes obaveza, ili im je javni interes individualni proritet? U ovom trenutku od neke budućnosti u ovom gradu nema govora. Od jednog grada koji je bio u ekspanziji i u koji su ljudi iz severa Crne Gore i istočne Bosne dolazili da vide pravi grad postali smo kasaba! Svi koji su došli da žive u Užice deo su Užičke odbambene lige, jer su ga izabrali kao svoje mesto za život – rekao je Krstić i naglasio da ne možemo biti zadovoljni stanjem u gradu i devastiranom i nesigurnom sredinom za život.

Radno vreme kancelarije Užičke odbrambene lige je od 8 do 16 časova svakog radnog dana.

Izvor:  Užičke Vesti

„METALMONT“ DOO UŽICE
Korektan igrač
Sve što je preduzeće danas, stvoreno je zahvaljujući ocu. To cenim i poštujem. Stvorio je veoma dobre osnove za dalji rad, svuda su mi vrata otvorena, a ono što je za mene najbitnije jeste da imam čist obraz, kaže za „Vesti“ Nataša Vasilijević
Za Natašu Vasilijević od početka je planirano da bude na čelu porodičnog trgovinskog preduzeća jer je njen otac Vasilije osnivajući „Metalmont“ doo 1992. godine to uradio na njeno ime. Međutim, Nataša je ipak, prvo završila Šumarski fakultet, ali je na vreme shvatila da je ekonomija, odnosno, trgovina pravi izbor i za nju kao što je bila i za oca Vasilija, ali i  dedu, Vasilijevog oca Iliju iz Zaglavka koji je počeo kao opančar, pa se bavio ugostiteljstvom i na kraju trgovinom. Taj trgovački gen podstakao je Natašu da naknadno završi i ekonomiju da bi mogla potpuno da odgovori zahtevima vođenja trgovinskog preduzeća. I za Vasilijevu unuku Jovanu od druge kćerke Dušice, ekonomija je životni poziv. Bila je izuzetan student na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i trenutno je asistent i na doktorskim studijama. Doduše, Nataša kaže, da se ne bavi ekonomijom, sa zadovoljstvom bi radila i kao šumarski inženjer, ali ju je posao u „Metalmontu“ potpuno ispunio i sada bez njega ne bi bila to što jeste.
„Mtalmont“ je, kako kaže Vasilije, nastao kao jedini izbor i način da porodica preživi. Zapravo, on je skoro dve decenije radio u užičkom preduzeću „Gradina“, a onda šest, sedam godina za slovenačku firmu „Kovinotehna“ Celje, koja je bila jedna od najuspešnijih trgovinskih firmi tehničkom robom u bivšoj Jugoslaviji. Raspadom zemlje, samim tim i privrednog sistema, Vasilije je ostao bez posla i odlučuje da otvori trgovinsko preduzeće. Uprkos svim nedaćama i kako kaže „ludom“ vremenu, koje je nastupilo, preduzeće je ipak preživelo. Iz njega je otišao u penziju. Međutim, i dalje je aktivan, i kako kaže Nataša, i danas je „njegova reč uvek poslednja“.
Kada je preduzeće nastalo, Vasilije je jedini bio zaposlen i Nataša je pomagala koliko je mogla, a danas ih je oko desetak. Cilj na početku nije bio razvoj maloprodajne mreže već da „Metalmont“ bude stalni dobavljač određenih alata  velikim užičkim industrijskim preduzećima, kao što su Valjaonica bakra, Prvi partizan, Impol seval, Jedinstvo, pa i „Milan Blagojević“ Lučani i mnogi drugi. I u tome se uspelo. Sada ima dve veleprodaje i tri maloprodajna objekta. Kasnije je razvijena saradnja i sa novonastalim predeuzećima, ali i institucijama u užičkom kraju, kakav je, na primer, Drvengrad na Mećavniku.
„Metalmont“ sarađuje sa velikim domaćim i svetskim proizvođačima alata, Makita, Boš, Unior, Teleoptik, Stenli, Svati i mnogi drugi i u istoj meri neguje i razvija odnose sa njima, kao i sa svojim kupcima..
-Mi prodajemo originale alata svih brendova. Naši kupci, značajne kompanije, prepoznaju taj kvalitet, koji, naravno ima svoju cenu pa nam je znatno teže na tržištu, jer još uvek, na žalost, bolje prolazi jeftin proizvod. Nudi se mnogo kopija. Na primer, Kinezi nude čitav niz jeftinog alata, a sami dolaze kod nas da kupe aplat za svoje potrebe. Zato je teško opstati na tržištu, održati i cenu i kvalitet. Međutim, s godinama, ljudi ipak shvate značaj kvaliteta,- kaže Nataša koja odlično poznaje svaki proizvod  koji nudi kupcima, ručne i električne alate, boje, lakove, crnu metalurgiju, uopšte.
-Nije mi bilo lako da uđem u materiju, ali sam bila uporna. Kad nešto želiš onda i ostvariš,- kaže Nataša. Smatra da na tržištu ima, a i mora biti konkurencije, ali se može opstati samo upornim radom, korektnim odnosom prema kupcima i dobavljačima.
-Mislim da se sve ponese iz kuće pa i ponašanje prema poslovnim partnerima. Bilo je teškoća i biće ih, ali mi nikada do sada nismo za sobom zatvarali vrata. Mislim da je u današnje vreme u poslu najznačajnije biti korektan igrač, biti čist, dostojanstven i sve teškoće onda pobediš. Tako sam vaspitana. Ne treba raditi nikome iza leđa ili podmetati nogu, a lično sam iskusila neprijatne situacije,- priča Nataša.
O planovima, ciljevima i daljem radu i razvoju preduzeća Nataša kaže:
- Sve što je preduzeće danas, stvoreno je zahvaljujući ocu. To cenim i poštujem. Stvorio je veoma dobre osnove za dalji rad, svuda su mi vrata otvorena, a ono što je za mene najbitnije jeste da imam čist obraz. Moja vizija je da ostanem u svemu ovome, da ne zabrljam ništa, da ako budem mogla preduzeće više razvijam, ako ne, onda želim da održim ovo što već postoji. Trudiću se da održim i više razvijam odnose sa svojim kupcima, velikim i značajnim kompanijama, ali i sa dobavljačima. Evo, na primer, od Makite smo dobili bilbord što je bonus od njih za naš rad u prodaji njihovih proizvoda.“
Izvor: Rada Popović - Vesti

antrfile 1
-Čovek ne treba da bude halapljiv. Po meni je najbolje graditi svoju poziciju u „zlatnoj“ sredini. Uvek treba pomoći drugima oko sebe, pružiti podršku. Ako daješ, uvek ćeš i dobijati,- kaže Nataša. Dug je spisak  institucija i ustanova u gradu, događaja koje „Metalmont“ donira, kao što je Narodno pozorište, Opšta bolnica Užice, nova crkva u Krčagovu.

antrfile 2
-Teško je biti žena u ovom poslu kod nas. To sam osetila najviše kada se nađem među kolegama na određenim seminarima i edukacijama i tada shvatite da ste u ovoj branši jedna od retkih žena. Većina su muškarci i oni smatraju da su žene zalutale u toj oblasti i da nikada kao oni ne mogu poznavati niti prodavati količinu alata kao oni. Zato se ophode s cinizmom i nipodoštavanjem prema ženama, a zapravo, one mogu biti, a mnoge i jesu znatno bolje od njih u ovoj oblasti zahvaljujući svojim sposobnostima, talentu, znanju, reputaciji, korektnosti. Zaista mislim da takav stav prema ženama  nije u redu. Međutim, to me ne opterećuje,- kaže Nataša i napominje da posao koji radi traži celog čoveka, njen radni dan traje od sedam do 17 časova i najčešće se ni tada ne završava.

antrfile 3
„Metalmont“ je ostvario saradnju sa čuvenim rediteljem Emirom Kusturicom prilikom  snimanja filma „Život je čudo“ i Nataša sa zadovoljstvom pokazuje fotografiju sa Kusturicom i Slavkom Štimcom.  Iz ove saradnje rodilo se i Natašino prijateljstvo sa Anom Petrović, umetnicom koja je oslikavala Drvengrad.
-Ana me je okumila, pa sam bila kuma na prvom venčanju u crkvi u Drvengradu,- kaže Nataša koja inače obožava pozorište, film, knjige i dodaje da i danas preduzeće sarađuje sa Drvengradom. Saradnja postoji i sa brojnim  scenografima koji su radili ne samo u filmovima Emira Kusturice. Preko alata, šrafofa, boja, lakova  „Metalmont“ je sarađivao i sa autorskim ekipama nekoliko američkih filmova, u jednom od njih igrala je i Lejdi Gaga.