A A A

Društvo

 

ZLATIBORSKI HORIZONTI

PLAN GENERALNE REGULACIJE

 

U mreži naselja opštine, prema Planu generalne regulacije, izdvajaju se Zlatibor  kao turističko zdravstveni centar, naselje  Čajetina je opštinski  administrativno  privredni  centar  i  naselje Branešci privredno  turistički  centar.  Ova  tri  naselja  funkcionišu  kao administrativno turističko privredni skup naselja i u sva tri nastaviće se sa oplemenjivanjem prostora i razvijanjem tercijarnog sektora koji povećava kvalitet života. Strateško opredeljenje je da mreža naselja treba da zadovolji potrebe stalnih stanovnika i posetilaca.

Na drugoj strani, diferencijacija za naselje Zlatibor, predviđa izdvajnje glavnog centra (prostor oko jezera), lokalnih centara (Palisad, Čolovića brdo i Zova - Oko) i izletničkih punktova (tri lokacije na Oku i u naselju Zova).

Minimalni nivo javnih službi i usluga u centrima zajednice naselja predstavlja potpuno osnovno obrazovanje sa organizovanim predškolskom službom, ambulanta sa  stalnim  osobljem  i  apotekom,  administrativne  službe,  sadržaji  i  objekti namenjeni razvoju kulture, sporta i rekreacije, komunalni objekti i organizovani javni prevoz, te   organizovano   sakupljanje   i   odvoženje   komunalnog   otpada   i kvalitetno  elektronapajanje,  prijem  signala  i  pristup  mreži  za digitalni prenos podataka.

Razrađeni su urbanistički momenti u vezi sa obrazovanjem, zdravstvom, socijalnom i dečijom zaštitom, komunalnim objektima.

Fokusirajući se na turizam, ukoliko se uzmu u obzir postojeći turistički kapaciteti, na Zlatiboru se mogu očekivati dalja investiranja u proširenje turističkih kapaciteta, s obzirom da je Zlatibor jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija Srbije.

Planom je predviđeno uključivanje    vazdušne   banje   Zlatibor   u   sistem    priznatih međunarodnih  lečilišta  što  bi  se  postiglo  u  prioritetnoj  fazi  izgradnjom modernizovanih  smeštajnih  kapaciteta, sa  organizovanjem  svih  oblika  aktivne rekreacije   uz   redovno   organizovanje   domaćih   i   međunarodnih   seminara   i programa.

U cilju unapređivanja zimsko-sportsko-rekreativnog turizma na planini Zlatibor i intenzivnijeg dolaska skijaša Planom je predviđeno izgraditi hotele visoke kategorije u skladu  sa  svetskim  standardima,  koji  će  zadovoljiti  potrebe  inostranih  i domaćih turista, izgraditi gondolu do Tornika, žičare i pristupne saobraćajnice sa manipulativnim parking površinama. U skladu sa svetskim tendencijama treba dopuniti i poboljšati ponudu sportsko – rekreativnih aktivnosti i to sadržajima kao što su hokej, karling, klizanje,  nordijsko  skijanje,  skijaško  trčanje, akrobatsko skijanje.

Kod afirmisanja obrazovno – rekreativnog turizma potrebno   je   obezbediti   pristup   turistima   prirodnih   i   kulturnih   dobara, komunalno   opremiti   i   markirati   šetačke   staze,  obeležiti   prilaze, formirati auto-kampove prema potrebi, urediti postojeće i izgraditi nove vidikovce.

Veoma važan segment je i pitanje saobraćaja. Pored drumskog bitna su i rešenja u oblasti stacionarnog i pešačkog saobraćaja.

Za  smeštaj  putničkih  vozila  na  teritoriji  naselja Zlatibor neophodno je da se planira   izgradnja  novih parking  prostora i to  kapaciteta preko 200 parking mesta  na  lokacijama  uz  sportsko-rekreativni  kompleks  Obudovica i Centar naselja i na lokaciji ulaska u naselje sa planirane petlje.

Ovaj tekst deo je projekta „ zlatiborski horizonti“ koji sufinansira opština Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

 

 

UŽICE BEZ BARIJERA

UŽICE DOBILO PRVU TAKTILNU STAZU ZA SLEPE I SLABOVIDE

U okviru radova na uređenju trotoara pored Bloka C urađena je i prva taktilna staza za slepe u Užicu. Taktilna staza vodilja je reljefna obrada hodajuće površine i namenjena je orijentaciji i kretanju slepih i slabovidih osoba. Izgradnjom taktilne staze Užice je ušlo u krug srpskih gradova koji na ovaj način stvaraju bolje uslove za kretanje osoba sa invaliditetom.

Vidoje Drndarević, član užičkog Gradskog veća koji je zadužen za socijalnu politiku, rekao je da je pored ove staze, namenjene bezbednijem kretanju slepih i slabovidih sugrađana, uradio još neke stvari:

"Pre par godina uradjena je zvučna signalizacija na prometnim raskrsnicima. To je znatno olakšalo kretanje i umnogome učinilo bezbedniji prelazak slepih i slabovidih sugrađana na semaforima. Za naredni period planiramo nastavak izgradnje pristupnih prilaza institucijama i stazama. Kada je reč o trotoarima, velika većina ulica prilagođena je da im se može prići sa pristupnih prilaza." - rekao je Drndarević.

U Udruženju slepih i slabovidih zadovoljni su saradnjom koju imaju sa Gradom jer je primetna zainteresovanost lokalne samouprave i njihova podrška pri realizaciji projekata koji utiču na kvalitetnije uslove urbanog života ovih osoba.

Govoreći o potrebama svojih članova, Dragana Dučić, predsednica Međuopštinske organizacije slepih Užice rekla je da "svi mi jedni druge podržavamo, a kad smo podrška drugima uspeh neće izostati. Ovo je jedan vid naše borbe za jednake mogućnosti. Mi nismo drugačiji, samo su nam onemogućene neke životne veštine koje moramo da radimo uz pomoć drugih ljudi. Mi živimo sa vama, a ne pored vas."

Govoreći o potrebama, navedeno je da članovima, između ostalog, nedostaju beli štapovi, a sada postoje i oni sa senzorima koji upozoravaju na prepreke. Obični štapovi koštaju oko 1300 dinara, dok oni sa senzorima oko 50 evra. Član Gradskog veća Vidoje Drndarević obećao je da će Grad nabaviti pet štapova sa senzorima, a Udruženje će ih podeliti onima kojima su najpotrebniji.

Ovaj tekst deo je projekta „ UŽICE BEZ BARIJERA“ koji sufinansira grad Užice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

ZLATIBORSKI HORIZONTI

URBANISTIČKO UREĐENJE I PROSTORNO PLANIRANJE

Zlatibor je jedan od dragulja turističke ponude Srbije. I pored raznoraznih priča i komentara, ono što je evidentno je da je on kvalitetno urbanistički uređen i da su na taj način svi njegovi prirodni potencijali došli do izražaja. Savesnim i stručnim upravljanjem urbanističkih sadržaja, planiranjem i promišljanjem na duge staze, stvoreno je okruženje koje je prijatno za turiste jer se oni, iz godine u godinu, vraćaju što govori da uvek ima nečeg novog za njih.

Prostorni  plan  opštine  Čajetina  predstavlja  strateški  planski  dokument,  koji  sadrži koncepcije razvoja u prostoru, opšte i posebne ciljeve, planska rešenja i operativne mere, definisane prioritete i načine implementacije uz poštovanje koncepta održivog razvoja, u zaštiti, uređenju i korišćenju prostora. On sadrži smernice i rešanja, koja su u skladu sa planskim i pravnim osnovom i koja će se primenjivati na području Plana. Predložena planska rešenja su usklađena sa koncepcijama i zaključnim stavovima međunarodnih dokumenata, koji su obavezujući za Republiku Srbiju.

Vremenski   horizont   Prostornog   plana   opštine   Čajetina   je   2025.   godina.   Prva   faza implementacije Plana je 4 godine od usvajanja plana i obuhvata implementaciju prioritetnih planskih rešenja.

Metodološki  pristup  izradi  strateških  planova  sa  konkretnim  rešenjima  je  integralni pristup razradi prostornih, socioloških, kulturoloških, demografskih  i drugih ciljeva  i politika.   Prilikom   izrade   Plana   korišćene   su   metode   scenarija   razvoja,   različite prognostičke  metode  i  tehnike,  uvažena  su  ekspertska  mišljenja  u  sagledavanju  razvojne problematike  i  definisana  osnovna  rešenja,  smernice,  politike  i  propozicije  zaštite, uređenja i razvoja teritorije opštine Čajetina, odnosno osnovnih vrednosti koje se na njoj nalaze.  Celokupna  metodologija  izrade  Plana  zasnovana  je  na  osnovnim  opredeljenjima održivog     razvoja,     kroz     primenu     principa     induktivnosti,     principa     održivosti, demokratičnosti, realnosti i fleksibilnosti-otvorenosti (mogućnost prilagođavanja planske koncepcije i planskih rešenja u nekim budućim promenjenim uslovima). Uporedo se pristupilo identifikaciji  konflikata,  ograničenja  i  prioriteta  uz  definisanje  načina  za  rešavanje ključnih problemskih tema i implementaciju planskih rešenja.

Zlatibor pripada  turističkom  klasteru  Zapadna  Srbija  (Tara-Zlatibor),  a  ujedno kategoriji destinacija sa znatnim učešćem celogodišnje ponude. U strategiji razvoja turizma Republike Srbije, Zlatibor je u kategoriji vrlo traženih regionalnih centara zimskog turizma. On spada u red vodećih planinskih područja sa učešćem od preko 20% u ukupnom broju noćenja, registrovanih u planinskim mestima u Srbiji. Raspolaže smeštajnom ponudom gde su na prvom mestu hoteli, a slede odmarališta, apartmanska naselja, i nacionalne kuće.

Vidovi turističke ponude na području opštine Čajetina su zdravstveni turizam, zimsko - sportsko - rekreativni, obrazovno - rekreativni, a slede vikend etno tranzitni, kongresno - poslovni i lovni i ribolovni.

Plan se primenjuje u skladu sa važećom zakonskom regulativom. Nadležni predstavnici

Opštinske  uprave  -  odseka  za  urbanizam  i  prostorno  planiranje,  pratite  primenu Prostornog plana  opštine Čajetina  i u zakonski  predviđenom roku  podnose  Skupštini opštine Izveštaj o sprovođenju Plana, sa naglaskom na sprovođenje prioritetnih planskih rešenja. Izveštaj obavezno sadrži ocenu sprovođenja planskog dokumenta i moguće predloge za izmenu i dopunu Plana.

Na osnovu tog Izveštaja i ocene sprovođenja planskog dokumenta, Skupština opštine Čajetina utvrđuje zaključke  o potrebi pristupanja izmeni ili dopuni Plana.

Ovaj tekst deo je projekta „ zlatiborski horizonti“ koji sufinansira opština Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

TO Zlatibor i TO Istočno Sarajevo potpisali Protokol o saradnji

Direktor Turističke organizacije Istočnog Sarajeva Igor Tošić i direktor Turističke organizacije Zlatibor Vladimir Živanović potpisali su u Čajetini Protokol o saradnji u oblasti turizma kojim je samo ozvaničena višegodišnja saradnja u toj oblasti.

Zamenik predsednika opštine Čajetina Arsen Đurić naglasio je tom prilikom da već postoji nekoliko potpisanih sporazuma sa opštinama i gradovima u Republici Srpskoj i da je, na primer, sa opštinom Pale, koja je deo grada Istočno Sarajevo, realizovano nekoliko projekata pregogranične saradnje. „Značajan projekat biće izgradnja autoputa od Beograda preko Užica ka Sarajevu, na Zlatiboru se gradi gondola do Tornika a i u Istočnom Sarajevu se gradi gondola od Pala do Jahorine, i mi i oni smo turistički lideri svojih regiona, što sve samo pokazuje da će se naša saradnja tek produbljivati u narednom periodu“ zaključio je Đurić.

Direktor Turističke organizacije Zlatibor Vladimir Živanović je naglasio da Zlatibor primerima dobre prakse i iskustvima sa terena može dosta toga da prenese kolegama iz Republike Srpske, i da će poseban kvalitet predstavljati zajednički turistički proizvod kojim će se svakako privući znatno veći broj turista iz regiona i čitave Evrope.

 

Igor Tošić, direktor Turističke organizacije Istočnog Sarajeva je, zahvaljujući se domaćinima, naglasio da njihov grad doživljava pravu turističku ekspanziju i da će uspostavljanje zajedničkog proizvoda sa Zlatiborom i opštinom Čajetina samo to još više pospešiti.

Potpisivanju protokola prisustvovao je i gradonačelnik Istočnog Sarajeva Nenad Vuković, koji se ovom prilikom pohvalio da je ovaj grad nedavno dobio status turističkog mesta koji u Republici Srpskoj imaju još samo Trebinje i Banjaluka.Istakao je i da Zlatibr i Jahorina i Čajetina i Istočno Sarajevo nisu konkurencija, već mesta koja u narednom periodu mogu stvarati zajedničke ponude, posebno jer će se u narednom periodu dešavati regionalni pristupi i globalizacija. „Turisti će u narednom periodu tražiti kompletnije ponude i više destinacija u svom aranžmanu i u tom pogledu, mi moramo raditi zajedno“ rekao je gradonačelnik Istočnog Sarajeva.

Predstavnici mnogobrojnih medija iz Republike Srpske biće ovom prilikom u mogućnosti da uživaju u prirodnim lepotama i znamenitostima Zlatibora i opštine Čajetina.