Благовести, велики хришћански празник, славе се 7. априла, тачно девет месеци пре Божића, у знак сећања на благу вест, када је Свети архангел Гаврило објавио Богородици да је Дух Свети њу одабрао да буде мајка Исусу Христу.
На овај празник, према црквеном учењу, Богородица је својом послушношћу Богу исправила Евин грех непослушности. Благовести значе радосно сазнање.
Благовести велики хришћански празник:Народна веровања
На Благовести је одржаван ведри и живописни народни обичај који се зове ранило. Противно убеђењу да до Васкрса није упутно веселити се, ранило се врло весело празновало. Ранило би почињало обично у поноћ, или праскозорје, и то песмом девојачком, а завршавало у општем весељу и раздраганости.
Девојке и жене које желе пород, на Благовести одлазе у цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.
Манастир Острог (Фото: Из архиве Ужицемедиа)
У српском народу се веровало и да се на Благовести жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке.
Верује се да је од Благовести па све до Великог петка, добро започети било какав већи посао, као што су отварање продавнице, градња… као и доношење већих и важнијих животних одлука које битно мењају наш досадашњи животни правац.
У разноврсним веровањима се занимљивошћу издваја ово, углавном свуда познато, које казује да се ноћу уочи Благовести може видети да гори ватра на оним местима где се налази закопано неко благо.
Понекад у цик зоре девојке би уочи овога дана накупиле дрва, од којих је разбуктавана велика ватра, обично на неком брду или сеоском раскршћу.
Уз ватру се веселило и мушко и женско, а понегде, уз младе, и старији. Било је уобичајено да се ватра на ранилу или букари прескаче. То је чињено ради здравља, али и да људе, како се веровало, не би те године уједале змије.
У народу Благовести, велики хришћански празник, важе и као дан који се светкује због змија, па је овога дана било забрањено помињање њиховог имена, јер се веровало да се овога дана буде из зимског сна сви гмизавци.
Воћари сматрају Благовести најсрећнијим и најбољим даном за калемљење воћа, а виноградари орезују лозу.
Дан после празника Благовести, Српска православна црква слави Светог архангела Гаврила, који је, према записима Четворојеванђеља, задужен за радосне вести.
