Detalji

Datum kreiranja: 14.11.2017 - 15:19:33

Stari Zlatiborci - čuvari tradicionalnih vrednosti

ZLATIBORSKI HAJDUCI KRAJEM ХIX I POČETKOM XX VEKA

Posle priče o hajdučiji u vremenu vladavine Turaka, po oslobođenju ponovo se pojavljuju hajduci, ali u potpuno drugačijem izdanju. U promenjenim uslovima, u Kneževini i Kraljevini Srbiji, tokom XIX veka i kasnije, hajdučke družine i njihovi jataci ponovo su oživeli i dugo se održavali u sukobima sa pandurima i poterama, u borbi sa vojskom. Bilo ih je u Mačvi, Istočnoj i Zapadnoj Srbiji i u svakom kraju, ona je imala neke posebnosti i osobenosti. Ali, Zapadna Srbija, a posebno zlatiborski kraj, bili su, po svedočanstvima koje je prikupio Milisav R. Đenić, ugledni i pouzdani istraživač prošlosti zlatiborskog kraja, idealni za razvitak i opstanak te nove vrste hajdučije. On za nju kaže da je bila po svojoj prirodi nasilnička, otimačka, osvetnička, često obojena patološkim sklonostima. Takva hajdučija nastala je rano u Kneževini, i održala se sve do prvih decenija XX veka. Ti hajduci nisu prezali od zločina, ubijanja ljudi, otimanja, često besomučnog mučenja žrtava, i osvete, stvarne ili umišljene. Nisu prezali od nasrtaja na bogate i siromašne,  službena i duhovna lica i njihove porodice, lokalne žitelje.

Zlatibor, smatra Đenić, svojim oblikom i blizinom granici sa Crnom Gorom, Turskom, Austro-Ugarskom pružao je idealne uslove za jednu ovakvu hajdučiju. One koji su bili uhvaćeni ili ubijeni u poterama i zasedama, zamenjivali su mlađi i okrutniji, nakon izdržane kazne, najčešće robije, osuđenici su se često vraćali hajdučkom načinu života. Oni koji su uspevali da izbegnu hvatanje i robiju bežali su preko granice, u Crnu Goru, gde su nalazili sigurno utočište, da bi se kasnije ponovo vraćali na Zlatibor. Svaki uspešan hajduk ili grupa imao je dobre i pouzdane jatake kod kojih su se sklanjali, ali i doušnike u policiji, vojsci, sudovima, načelstvu.

Kako bilo, opstajali su u surovim obračunima. Pojedinci su postajali uzori drugima, koje su privlačili opasnosti i avanturizam. To je omogućilo da se hajdučija obnavlja, a zločin opstaje, kao i neizvesnosti življenja koje nikoga nisu mimoilazile.

Prof. dr Dragoljub R. Živojinović smatra da su ta svedočanstva brižljivo sakupljena u mnogobrojnim ustanovama vlasti (policija, sudovi, tužilaštva, opštine, ministarstvo unutrašnjih dela) i da su dragoceni prilozi za poznavanje mentaliteta jednog vremena i ljudi zlatiborskog kraja. Opisi hvatanja, isleđivanja, suđenja i ponašanja pojedinaca predstavljaju dragocene primere karakternih osobina ljudi jednog vremena kad život, kako svoj tako i tuđi, nije značio mnogo, kad je lako bio protraćen zbog pohlepe za tuđom imovinom ili životom, izigravanja junaštva ili izazivanja vlasti.

I na kraju, ovaj citat iz knjige "Zločini u ime pravde" najbolje oslikava razliku "starih" i "novih" hajduka na našim prostorima:

"U najsudbonosnijim godinama srpske istorije u poslednja dva veka, u vremenu kad je narod listom ustao da oružanom borbom zbaci petovekovni turski jaram, hajduci su pokazali svoje pravo lice. Ogromna većina je stala uz svoj narod, ponela se kako i dolikuje junacima opevanim u narodnim pesmama i dala dragocen doprinos oslobodilačkoj borbi. Hrabro su jurišali na regularnu tursku vojsku, isto kao nekad na njihove trgovačke karavane i položili živote za otadžbinu koja će iz njihove krvi iznići. Grci su imali jedno Termopile, srpski hajduci dva, Čokešinu i Mišar. Dok su jedni ostajali na krvavim razbojištima, kasnije su, pod istim imenom razni sitni lopovi, kokošari i jajare globili, ucenjivali i ubijali sopstveni narod. Taj društveni talog, koji često ni prezimena nije imao, bio je seme zla koje će neverovatnom snagom bujati kroz čitav devetnaesti vek."

Ovaj tekst deo je projekta „ Stari Zlatiborci - čuvari tradicionalnih vrednosti“ koji sufinansira opština Čajetina. Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.

Detalji

Datum kreiranja: 09.11.2017 - 13:18:50

Proteklog vikenda, od 3. do 5. novembra, speleolozi Akademsko-speleološko-alpinističkog kluba iz Beograda, angažovani od strane opštine Čajetina, spustili su se u jamu Cerovo.

Reč je o pećini koja se nalazi u blizini Mušveta, na brdu Cerovo, nedaleko od magistralnog puta Užice-Zlatibor. Priča počinje pre tri godine, kada su spelolozi pomenutog društva saznali za postojanje ove jame, došli da vide o čemu se radi, a nakon prvog spuštanja u pećinu obavestili su nadlažne o pronalaženju posmrtnih ostataka, kao i predmata koji su, pretpostavlja se pripadali žrtvama.

Opština Čajetina, rešena je u nameri da se pećina istraži koliko bude moguće, stavi u turističke svrhe, a posmrtni ostaci sahrane kako dolikuje. Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović, koji se sa speleolozima spuštao u jamu, rekao je da će biti obezbeđena sredstva da se već na proleće izgradi pristupni put do jame.

 „Želimo da tu bude spomen - kosturnica, a sa vlasnikom zemljišta i predstavnicima crkve razgovaraćemo o mogućnostima da se nedaleko od jame izgradi hram, a ovom delu naše opštine svakako je potrebna crkva. U dogledno vreme, postradale ćemo dostojno sahraniti,“ rekao je Stamatović.

Prvi čovek čajetinske opštine, istakao je da su speleolozi uspeli da prebroje desetak skeleta, ali i da u pojedinim delovima ima dosta obrušenog kamena, ispod kog verovatno ima još kostiju stradalih, te da se još uvek ne zna tačan broj ubijenih i bačenih u jamu, a postoje indicije da ih je daleko više. Uz posmrtne ostatke, nađene su tabakere, cipele, opanci, kaiševi, čaure ali ličnih dokumenata nije bilo.

 „ Obavestili smo policiju još jednom, oni će o novim saznjima obavestiti tužilaštvo, pa se nadamo da će napokon svako uraditi svoj deo posla da bi se rasvetlio jedan od najmračnijih događaja u istoriji Zlatibora,“ zaključio je predsednik opštine Čajetina.

Sveštenici su se sa speleolozima spustili u jamu, gde je stradalima služeno opelo.

Goran Dujković, profesor istorije i speleolog, vođa tima koji je istraživao jamu Cerovo, ispričao je da je pre tri godine od prijatelja saznao za jamu, te da je zbog indicija da su tu možda posmrtni ostaci iz Drugog svetskog rata  krenuo u ispitivanje pećine. 

„Prvi put kada smo bili pronašli smo, isto kao i sada, nekih 5-6 lobanja i procenili smo da ih može biti do desetak, ali ne više od toga. To bi trebalo neko ko je stručan za posmrtne ostatke da kaže.... Istraživanja smo nastavili i sledeće godine. Pronašli smo, pored  ulazne dvorane, još dve dvorane. Jedna, koja je nešto manja od ulazne ali mnogo lepša, sa mnogo više pećinskog nakita, ona se nalazi niže gde civile nismo u mogućnosti sada da spustimo.

Ta dvorana je istražena u potpunosti i napravili smo neke snimke. Treća dvorana se nalazi u najnižem nivou,  spušta se negde do 45 metara dubine, najmanja je i možda najmanje atraktivna, ali i najnepristupačnija. Ono što smo zapazili za ceo ovaj objekat je da je u pitanju krečnjačka stena u kojoj inače nastaju sve pećine, vrlo krta i bez obzira što ima  puno pećinskog nakita, sama sebe oštećuje i raspada se. To nam je  znak da je pećina mnogo stara u odnosu na pećinske godine starosti koje se broje desetinama i stotinama hiljada godina.

Inače, objekat je veoma lep, uklapa se u celu priču  vezanu za Zlatibor jer je krečnjačka stena na Zlatiboru negde debljine do 50 m. Količina pećinskog nakita, takođe govori o tome da je objekat izuzetno star. Pećina je sama po sebi turistička atrakcija u svakom pogledu, tako da bi je trebalo uvrstiti u turističku ponudu,“ rekao je Goran Djuković, profesor istorije i speleolog nakon poslednjeg istraživanja jame.

Detalji

Datum kreiranja: 13.11.2017 - 15:20:03

Почели радови на прикључивању најдуже жичаре на свету на дистрибутивни систем електричне енергије - Каблвод за гондолу спреман до краја године

Радови на прикључивању Голд гондоле Златибор на дистрибутивни систем електричне енергије почели су на трафостаници на Златибору, након што је општина Чајетина издала неопходне дозволе. Десетокиловолтни електроенергетски кабл биће положен у дужини од 11.850 метара, од трафостанице на Златибору до међустанице на којој ће бити смештен главни напојни центар за златиборску панорамску гондолу. Нови кабловод финансира општина Чајетина, а радове изводе Хидромонтажа из Београда и фирма Елкомс, по свим стандардима Електропривреде Србије.

Председник општине Чајетина Милан Стаматовић, који је обишао радове, изразио је задовољство због изградње новог кабловода који, како је рекао, "неће користити само гондола већ је важан и за појачавање снаге за ски центар Торник". Стаматовић је још једном подсетио на спорост државних институција у издавању дозвола за преостале фазе изградње најдуже панорамске гондоле на свету.

- Наша министарства опструишу овај пројекат. Пета фаза у изградњи гондоле је завршена, извођачи радова раде пуном паром и могу веома брзо да заврше комплетан пројекат, али на жалост, неразумни људи исцепкали су трасу жичаре у пет фаза, од којих свака засебно захтева дозволе. Пројекат од националног интереса  намерно коче и заустављају  правећи штету локалној самоуправи. Али ми им и данас са овог места поручујемо:  као што нас неће ни лоши временски услови зауставити, тако нас неће зауставити ни опструкција надлежног министарства - рекао је Стаматовић.
- Очекујем да ће радови на изградњи каболовода бити завршени у овој години, уколико временски услови дозволе - изјавила је Бојана Божанић, директорка ЈП Голд гондола Златибор.  Она је изразила очекивање да ће Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре ускоро издати неопходне дозволе за изградњу почетне станице гондоле у центру Златибора као и да ће бити решени спорни имовинско правни односи на том делу трасе, чиме ће се створити услови за наставак радова.

Одговорни извођач радова испред фирме Хирдомонтажа Београд, Горан Векић изјавио је да је сва неопходна механизација допремљена на градилиште, те да да ће кабловод бити завршен у предвиђеном року од 180 дана или краће уколико временски услови буду погодовали.

Радови на изградњи Голд гондоле Златибор започели су 21. септембра 2017. године на врху Торника. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре издало је у јулу ове године грађевинску дозволу Општини Чајетина само за пету, завршну фазу изградње жичаре, на врху Торника. Општина Чајетина очекује неопходне дозволе и за преостале четири фазе.

Detalji

Datum kreiranja: 09.11.2017 - 10:11:01

UE ZONA

IZGRAĐEN PRVI SAOBRAĆAJNI KRUŽNI TOK U UŽICU

Završen je najveći deo radova na izgradnji kružnog toka na ulasku u Užice, kod Vatrogasnog doma. U narednim danima urediće se prostor parkinga ispred Vatrogasnog doma i zgrade PIO. Ukupna vrednost investicije je oko 50 miliona dinara, i nju su finansirali "Putevi Srbije".

Gradonačelnik Užica, Tihomir Petković naveo je da se od ove investicije očekuje da bude pokretač novih saobraćajnih rešenja u gradu, odnosno inicijator izgradnje novih kružnih tokova:

" Zahvaljujem se građanima Užica na pokazanom strpljenju koje su imali čekajući završetak radova na kružnom toku. Svi mi Užičani smo pokazali da smo potpuno svesni značaja ove investicije za početak rešavanja velikih saobraćajnih problema koji postoje u našem gradu" rekao je Petković dodavši da će užičke stručne službe u narednom periodu, u saradnji sa stručnim službama „Puteva Srbije“ i „Instituta za puteve“- "pristupiti izradi studije kružnih tokova u gradu Užicu, a to nešto na šta se čeka već decenijama ali  sve do sada po tom pitanju nije ništa konkretno urađeno."

Na ovoj lokaciji izvršeni su radovi na izgradnji kišne kanalizacije, postavljanju elektro vodova, posipanju trotoara, nasipanja tampona i izvršeno asfaltiranje. Urađena su šest ostrva i postavljena odgovarajuća vertikalna i horizontalna signalizacija.

Ovaj tekst deo je projekta „UE ZONA“ koji sufinansira grad Užice. Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.