Proteklog vikenda, od 3. do 5. novembra, speleolozi Akademsko-speleološko-alpinističkog kluba iz Beograda, angažovani od strane opštine Čajetina, spustili su se u jamu Cerovo.
Reč je o pećini koja se nalazi u blizini Mušveta, na brdu Cerovo, nedaleko od magistralnog puta Užice-Zlatibor. Priča počinje pre tri godine, kada su spelolozi pomenutog društva saznali za postojanje ove jame, došli da vide o čemu se radi, a nakon prvog spuštanja u pećinu obavestili su nadlažne o pronalaženju posmrtnih ostataka, kao i predmata koji su, pretpostavlja se pripadali žrtvama.
Opština Čajetina, rešena je u nameri da se pećina istraži koliko bude moguće, stavi u turističke svrhe, a posmrtni ostaci sahrane kako dolikuje. Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović, koji se sa speleolozima spuštao u jamu, rekao je da će biti obezbeđena sredstva da se već na proleće izgradi pristupni put do jame.
„Želimo da tu bude spomen - kosturnica, a sa vlasnikom zemljišta i predstavnicima crkve razgovaraćemo o mogućnostima da se nedaleko od jame izgradi hram, a ovom delu naše opštine svakako je potrebna crkva. U dogledno vreme, postradale ćemo dostojno sahraniti,“ rekao je Stamatović.
Prvi čovek čajetinske opštine, istakao je da su speleolozi uspeli da prebroje desetak skeleta, ali i da u pojedinim delovima ima dosta obrušenog kamena, ispod kog verovatno ima još kostiju stradalih, te da se još uvek ne zna tačan broj ubijenih i bačenih u jamu, a postoje indicije da ih je daleko više. Uz posmrtne ostatke, nađene su tabakere, cipele, opanci, kaiševi, čaure ali ličnih dokumenata nije bilo.
„ Obavestili smo policiju još jednom, oni će o novim saznjima obavestiti tužilaštvo, pa se nadamo da će napokon svako uraditi svoj deo posla da bi se rasvetlio jedan od najmračnijih događaja u istoriji Zlatibora,“ zaključio je predsednik opštine Čajetina.
Sveštenici su se sa speleolozima spustili u jamu, gde je stradalima služeno opelo.
Goran Dujković, profesor istorije i speleolog, vođa tima koji je istraživao jamu Cerovo, ispričao je da je pre tri godine od prijatelja saznao za jamu, te da je zbog indicija da su tu možda posmrtni ostaci iz Drugog svetskog rata krenuo u ispitivanje pećine.
„Prvi put kada smo bili pronašli smo, isto kao i sada, nekih 5-6 lobanja i procenili smo da ih može biti do desetak, ali ne više od toga. To bi trebalo neko ko je stručan za posmrtne ostatke da kaže.... Istraživanja smo nastavili i sledeće godine. Pronašli smo, pored ulazne dvorane, još dve dvorane. Jedna, koja je nešto manja od ulazne ali mnogo lepša, sa mnogo više pećinskog nakita, ona se nalazi niže gde civile nismo u mogućnosti sada da spustimo.
Ta dvorana je istražena u potpunosti i napravili smo neke snimke. Treća dvorana se nalazi u najnižem nivou, spušta se negde do 45 metara dubine, najmanja je i možda najmanje atraktivna, ali i najnepristupačnija. Ono što smo zapazili za ceo ovaj objekat je da je u pitanju krečnjačka stena u kojoj inače nastaju sve pećine, vrlo krta i bez obzira što ima puno pećinskog nakita, sama sebe oštećuje i raspada se. To nam je znak da je pećina mnogo stara u odnosu na pećinske godine starosti koje se broje desetinama i stotinama hiljada godina.
Inače, objekat je veoma lep, uklapa se u celu priču vezanu za Zlatibor jer je krečnjačka stena na Zlatiboru negde debljine do 50 m. Količina pećinskog nakita, takođe govori o tome da je objekat izuzetno star. Pećina je sama po sebi turistička atrakcija u svakom pogledu, tako da bi je trebalo uvrstiti u turističku ponudu,“ rekao je Goran Djuković, profesor istorije i speleolog nakon poslednjeg istraživanja jame.
