- Vi ste ovde:
-
Home
-
Press
- Društvo
Društvo
- Detalji
Od utorka zatvoren za saobraćaj deo raskrsnice Omladinske i Nikole Pašića gde se izvode radovi na izgradnji kružnog toka
Počinje gradnja kružnog toka, na ukrštanju Omladinske i ulice Nikole Pašića, između benzinske pumpe i Vatrogasnog doma, zbog čega će se saobraćaj od utorka odvijati po izmenjenom režimu.
Alternativni pravci biće označeni vertikalnom saobraćajnom signalizacijom.
Kako za Radio Lunu objašnjava saobraćajni inženjer za javni gradski prevoz u JP Užice razvoj Dragutin Drulović, na dva načina se iz pravca Sevojna vozilom može doći u grad.
Do glavne ulice u Užicu iz pravca Sevojna vozilom se može doći preko Dovarja ili magistralnim putem preko Ložioničkog mosta, gde vozila na semaforisanoj raskrsnici mogu skrenuti desno i preko mosta na Đetinji stići do Omladinske ulice.
Vozila iz pravca Zlatibora koja žele ka gradu skretaće pre Ložioničkog mosta levo na semaforisanoj raskrsnici, kako navodi Drulović, kao i tokom nedavne rekonstrukcije Ložioničkog mosta
Izvor: Luna
- Detalji
PEVAČI I ESTRADNI UMETNICI
Nova pravila od 1. avgusta: Ukoliko nemate papir kazna 300.000 dinara
Ovo dosad nijedan mladoženja u Srbiji nije morao da radi, a mnogima će zbog toga presesti svadba.
Pevači i estradni umetnici više neće moći da pevaju na crno, jer će sa klubom, restoranom ili kafanom u kojoj nastupaju morati da potpišu ugovor u kome će jasno biti navedeno koliko su plaćeni.
Ova odluka neće zaobići ni mladence koji žele da se venčaju pod šatorom, u svom dvorištu. U ovom slučaju u ulozi poslodavca koji će morati da sklopi ugovor s muzičarima naći će se mladoženja.
Odluka o Posebnom kolektivnom ugovoru koju je prošle nedelje usvojila Vlada najverovatnije će početi da se primenjuje od 1. avgusta kaže Žarko Šakić, generalni sekretar za članstvo Unije poslodavaca.
„Pre dve i po godine postojao je Kolektivni ugovor koji su potpisivali članovi Unije poslodavaca sa Sindikatom estradnih umetnika i izvođača. Novi ugovor ima prošireno dejstvo i odnosiće se na sve poslodavce koji angažuju estradne umetnike i izvođače. Osnovica za plaćanje biće minimlana cena rada.
Svaki poslodavac biće obavezan da im uplati minimalac. Praktično, ako rade mesec dana, dobiće oko 22.000 dinara, ako rade dan, dobiće oko 1.000 dinara. Biće plaćeni porez, zdravstveno i penziono“, navodi Šakić.
Kako objašnjava sagovornik Novi kolektivni ugovor neće mnogo promeniti poslovanje afirmisanih pevača, već će pre svega doprineti zaštiti prava ljudi kojima je pevanje dodatni izvor prihoda.
„Postoje ljudi kojima je to osnovna delatnost i oni su članovi Savez estradno muzičkih umetnika Srbije i Udruženje muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije, i oni kojima je ovo dodatna delatnost i na njih će se ovo najviše odnositi. Poslodavci će za svaki njihov nastup morati da plate porez na doprinose, a oni će svoja prava štititi ugovorom“, kaže Šakić.
Na pitanje da li će ova novina naterati pojedine muzičke zvezde koje nastupima na svadbama, privatnim zabavama i u inostranstvu zarađuju hiljade i hiljade evra, da plaćaju porez državi Šakić kratko odgovara:
„Mi to ne možemo da kontrolišemo. To je posao države, poreske inspekcije i inspekcije rada. Postoji zakon o ispitivanju imovine. Prošireni kolektivni ugovor ne može da zadire u tu priču. Njome mora da se pozabavi država.“
Šakić optimistično dodaje da je ovo samo početak uvođenja reda u ovu oblast.
Predsednik Udruženja estradnih umetnika i izvođača Srbije, Andrija Bajić, kaže za Telegraf.rs da od ove odluke neće biti zaštićeni ni mladenci koji žele da se venčaju pod šatorom, u svom dvorištu.
Tada će se mladoženja naći u ulozi poslodavca. Samim tim biće u obavezi da prvo odabere muziku po svom ukusu, a zatim da proveri da li muzičari imaju uverenje da mogu da rade. Ta licenca dobija se u nekom od dvadesetak udruženja muzičara registrovanih u zemlji, koji stižu preko dve reprezentativne organizacije – „Udružeja muzičara džeza, zabavne i rok muzike“ i „Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije“.
„Cena licene iznosi 2.000 dinara, ali plaća se nakon učlanjivanja u udruženje, gde se za članstvo na godišnjem nivou plaća 3.000 dinara“, ispričao je Bajić.
Kako je istakao, mladoženja sa angažovanim muzičarima potom treba da sastavi Ugovor o pružanju usluge iz oblasti muzičke kulture, ugovor koji je važeći pred svedocima i sudovima.
„To je najlegalnija opcija. Odredi se cena rada muzičara, a minimalna visina honorara po važećem Zakonu o radu iznosi 1.200 dinara po članu benda. To znači da će mladoženja morati da uplati ukupno 7.500 dinara za, na primer, pet članova benda na njihove tekuće račune i tako podmiri doprinose i porez“, rekao je on.
Porez na tu sumu iznosi 17 odsto i uplaćuje se u Upravi prihoda.
Za one koji ne ispoštuju odredbe, slede kazne.
„Mladoženja u ulozi poslodavca moraće da plati penale od 10.000 dinara u slučaju da je angažovao muzičara bez licence, a ako rade bez prethodnog ugovora čak od 20.000 do 300.000 dinara“, dodao je Bajić.
Gazdi lokala preti i zatvaranje objekta.
Prema nezvaničnim saznanjima, za kontrolu bi osim poreskih inspektora, u ovom slučaju mogli da budu zaduženi i inspektori rada, tržišna isnpekcija, kontrola SOKOJ-a, pa čak i komunalna inspekcija u slučaju da je reč o svadbi na otvorenom nebu.
Inače, inspekcije su najprisutnije u unutrašnjosti Srbije, zbog postojanja seoskih vašara, velikog broja gastrabajtera koji organizuju svadbe pod šatrama i poznati su po galantnosti prema muzičarima.
Država će ostvariti dodatne prihode
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da će novim kolektivnim ugovorom koji se odnosi na estradne umetnike i izvođače država ostvariti prihode koje do sada nije ostvarivala.
„Ta grupa nije bila na pravi način oporezovana, što će se sada nadam se promeniti, i to je dobro za budžet. Druga stvar je ispravljanje nepravde, pre svega prema onima koji imaju manje dohotke, na koje redovno plaćaju porez, i tako pune budžet“, kaže Madžar.
Pevačica Merima Njegomir, odluku o primeni Posebnog kolektivnog ugovora vidi kao najnormalniju stvar, dodajući za naš portal da ona i njene kolege koje na estradnom nebu traju godinama, žude za vremenima kada se sve jasno znalo.
„U ovom sam poslu godinama, i kad god si pevao u kafani morao si da imaš ugovor sa vlasnikom kafane, koji ti je davao platu i koji ti je plaćao doprinose. Niko nije nikad pominjao da bi mogao da dobiješ pare na ruke. Za vreme Tita je bilo tako. Svaki honorar se evidentirao. Svi plaćamo poreze i meni je to najnormalnija stvar.“
Izvor:Info zona
- Detalji
Nijedna opština ni grad, a pogotovu oni gde bi temperatura mogla da pređe 40 stepeni, neće poslati predlog Vladi Srbije za uvođenje vanredne situacije, saznjamo u lokalnim samoupravama, odakle po zakonu i treba da potekne takav predlog.
Međutim, sve opštine ipak će biti u stanju pripravnosti – na prometnim mestima postaviće cisterne sa pijaćom vodom, a na loklanim televizijama svakodnevno savetovati građane kako da se ponašaju tokom vrućina.
Šta kaže zakon
Zakon o vanrednim situacijama nije definisao temperaturu, kao što je to slučaj i sa najvećim brojem evropskih zakona, kada se proglašava vanredna situacija.
Međutim, osnov za postupanje je kada dođe do poremećaja u velikom broju lokalnih samouprava da to iziskuje preduzimanje odgovarajućih mera.
Inicijativu za proglašenje vanredne situacije podnose gradovi i opštine koji su ugroženi visokim temperaturama. Odluku da se situacija u zemlji proglasi vanrednom donosi Republički štab i potom je prosleđuje Vladi, pa čim ministri daju zeleno svetlo počinje primena, a to je, po pravilu, odmah.
Skraćenje radnog vremena
Kada bi došlo do proglašenja vanredne situacije, ono što su preporuke Ministarstva za rad i socijalnu politiku, a koje se uglavnom odnose na rad na otvorenom i koje se uglavnom ne poštuju, bile bi naredbodavne.
Tada se preduzimaju mere poput skraćenja radnog vremena i dopremanja pijaće vode ugroženom stanovništvu.
Izvor Blic
- Detalji
Direktorka Bojana Božanić potvrdila da je stigla dozvola za poslednju fazu izgradnje "Zlatiborske gondole":
Od nedelje kreću radovi na Torniku, Zlatibor čeka još četiri dozvole!
Čajetina, 28.7.2017 - Direktorka Javnog preduzeća "Gold gondola Zlatibor" Bojana Božanić potvrdila je da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture juče donelo rešenje o izdavanju građevinske dozvole za izvođenje radova za fazu pet buduće najduže panoramske dozvole na svetu, te će, shodno tome, građevinski radovi na izgradnji poslednje stanice gondole sa pratećim objektima, na vrhu Tornik, otpočeti već sledeće nedelje i biti završeni do kraja leta.
Božanićeva je, međutim, napomenula da je reč o dozvoli za samo jednu i to, poslednju, fazu, gde je zemljište u vlasništvu opštine Čajetina, i izrazila nadu da će, u međuvremenu, biti rešene administrativne prepreke za dobijanje dozvola za ostale četiri faze gradnje gondole.
- Tu, pre svega, mislim na rešavanje vlasništva nad zemljištem u svojini Republike Srbije, gde je držalac privatizovani Poljoprivredni kombinat "Zlatibor". Jer, na svakoj od preostale četiri faze postoji problem pomenutog državnog zemljišta za koji treba da se utvrdi vlasništvo, a procedura u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) se, već četiri meseca, ne pokreće, zbog čega smo se obratili premijerki Brnabić, zahtevajući da utiče na direktora RGZ da radi svoj posao po zakonu i konačno dozvoli da počne proces utvrđivanja čije su hiljade hektara spornog zemljišta - rekla je Božanićeva, napominjući da "čvrsto veruje da će institucije koje još funkcionišu u ovoj zemlji završiti posao započet pre više godina, pa nam, na osnovu toga, izdati i preostale dozvole do kraja godine".
Bojana Božanić ističe da je za ovu investiciju vrednu 13 miliona evra opština Čajetina izdvojila novac iz sopstevnih sredstava, a da će ''Gondola'' od samog početka rada biti profitabilna i, već u prvoj godini, prihodovati oko dva miliona evra, ali i da će, na duži period, doprineti modernizaciji i unapređenju postojeće turističke ponude Zlatibora i otvaranju novih radnih mesta.
