- Vi ste ovde:
-
Home
-
Press
- Društvo
Društvo
- Detalji
Povodom 16. maja – Međunarodnog dana SOS telefona, koalicija 26 ženskih SOS telefona okupljena u Mrežu Žene protiv nasilja podseća da država, i pored podrške koju je ova Mreža dala, još uvek nije formirala i uspostavila održivo finansiranje nacionalnog SOS telefona za podršku ženama koje su preživele muško nasilje. Žene protiv nasilja su ponudile model za funkcionisanje Nacionalne SOS linije po principima rada koje su ženske grupe utvrdile tokom dve i po decenije pružanja direktne podrške ženama koje su preživele muško nasilje. Koalicija traži od države da pokaže odgovornost u odnosu na građanke, ispuni obavezu preuzetu potpisivanjem Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i obezbedi besplatnu uslugu podrške, dostupnu 24 sata – svakog dana u nedelji.
U 2016. godini specijalizovani SOS telefoni 26 ženskih organizacija iz 18 gradova i opština u Srbiji okupljenih u Mrežu Žene protiv nasilja zazvonili su 12 780 puta, a podrška je putem SOS telefona i drugih tipova usluga pružena za 5 085 žena koje su preživele muško nasilje. Mrežu čine i specijalizovani SOS telefoni na romskom i jezicima manjina, linije na kojima žene sa invaliditetom pružaju podršku ženama sa invaliditetom, SOS telefoni za podršku ženama koje su preživele trgovinu ljudima.
Specifičnost SOS usluge ogleda se u tome što žena, pozivajući SOS telefon, može ostati anonimna, podeliti sa pružateljkama usluge samo ono što ona smatra da treba, a dobiti psihološku i pravnu podršku, verovanje iskazima o doživljajima i emocijama koje je preživela i sve relevantne informacije u poverljivoj formi, što je posebno važno prilikom prvog poziva u pomoć ili kada je poverenje žene u institucije narušeno. Osnovni principi rada na specijalizovanim SOS telefonima Mreže Žene protiv nasilja jesu: nasilje je društveno i državno pitanje, a ne privatni problem žene; za nasilje je isključivo odgovoran nasilnik, nikada žrtva; svaka građanka i građanin imaju pravo na život bez nasilja; podrška je određena potrebama žena.
Dvadeset pet godina ovu najstariju uslugu za podršku ženama u Srbiji pružaju isključivo specijalizovane ženske organizacije civilnog društva bez finansijske podrške države. Višedecenijsko iskustvo kvalifikuje ženske organizacije da insistiraju na očuvanju usluge koja je stvorena isključivo na potrebama žena koje su preživele muško nasilje.
- Detalji
Nešto manje od mesec dana posle posete ministra Vladana Vukosavljevića ovdašnjem Starom gradu, resor kulture je obezbedio šest miliona dinara za prvu fazu rekonstrukcije srednjovekovne tvrđave. Tokom leta će, tako, biti konzervirane postojeće zidine, postavljena zaštitna ograda, a na najvišem nivou starog zdanja biće obnovljena takozvana Donžon kula i postavljen vidikovac.
- Detalji
Prvačića neće biti i u Višegradu ako se nastavi trend smanjenja broja stanovnika. Nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma u Višegradu je živelo oko 20 hiljada ljudi. Najveći odliv žitelja zabeležen je od 1999. do 2004. godine, kada su stanovnici napuštali ovo mesto u potrazi za poslom i boljim životom. Zbog toga je danas broj stanovnika Višegrada prepolovljen.
Iz godine u godinu sve je manje i osnovaca.
- Do sada je upisano 45 učenika u centralnu školu. Jedan učenik u područno odeljenje u Međeđi i 10 učenika u područnom odeljenju Kopači.To ja za 20 učenika manje u odnosu na prošlu godinu, što predstavlja gubitak jednog kompletnog odeljenja a područnim odeljenjima Prelovo, Dobrun i Podkozara nije upisan nijedan učenik ove školske godine, kaže Momir Radojčić, direktor Osnovne škole „Vuk Karadžić“ Višegrad
Mortalitet je u Višegradu iznad stope nataliteta – upozoravaju iz Centra za socijalni rad. Sve je manje i novorođene dece.
- Uzećemo za primer 2012. godinu gde je prijavljno 73 dece, a u 2016. godini 64, a za prva četiri meseca ove godine prijavljeno je 16 dece, pojašnjava Dejan Savić, v.d. direktora Centra za socijalni rad Višegrad.
Ovog problema svesni su u lokalnoj upravi. Prvi koraci su učinjeni, a jedna od mera su sredstva koja se izdvajaju za podsticaj nataliteta.
- Planiramo da gradimo stanove za mlade bračne parove ne bi li ih time podstakli da ostaju u opštini, da ovde stvaraju porodice. Zapošljavanje je jedan od najvećih problema, ali radimo i na tome, ističe načelnik opštine Višegrad, Mladen Đurević.
Ukoliko se hitno ne zaustavi odlazak mladih i ako bude nastavljen pad nataliteta, ova opština za 15-ak godina mogla bi imati više starih stanovnika od radno sposobnih
- Detalji
Auto-put Beograd – Južni Jadran predstavlja vezu između Srbije i Crne Gore, a u širem kontekstu povezaće Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju. On se proteže od Temišvara, preko Vršca, Beograda, Čačka, Požege, Podgorice, ide do Bara, a morskim putem, preko Jadrana biće povezan sa Barijem u Italiji.
