Pre 16 godina srušen je režim Slobodana Miloševića, a obeležavanje godišnjice petooktobarskih demonstracija svake godine je sve skromnije.
Datum, koji je mnogima ulivao nadu, nije doneo očekivane promene, a samo nekolicina političara na današnjoj političkoj sceni uopšte spominje 5. oktobar.
Čekale su se korenite promene, nadalo se demokratiji, sanjalo se o srećnijem životu, ali se danas o datumu više govori kroz prizmu prokockanog poverenja, nasilja i neispunjenih očekivanja.
Stranke predvodnice demonstracija daleko su od onoga za šta su se borile 5. oktobra, a mnogi govore i da je danas gore nego što je bilo.
Demokratska stranka je ove godine praktično zanemarila datum, više je bila okupirana izborom novog lidera partije Dragana Šutanovca, a ispada da o nekadašnjem predvodniku petooktobarskih promena Zoranu Đinđiću nekako češće govori vladajuća Srpska napredna stranka, koju vode baš nekadašnji ljuti Đinđićevi protivnici.
Srđan Milivojević, član DS, koji je nekada bio i aktivista “Otpora” kaže da je jasno da je uložena ogromna pozitivna količina stvaralačke, kreativne energije, ali je i saglasan sa mnogima na političkoj sceni koji kažu da je danas mnogo gore.
O temi 5. oktobra danas se bave razočarani građani, kao i oni koji su bili na ulicama, izjave političara su retke, a događaji posvećeni ovom datumu još ređi.
O Đinđiću govori tek poneki predvodnik demonstracija, a Zoran Živković, lider Nove stranke, za neke od krivaca propuštenih šansi proglasio je i “manekene” 5. oktobara.
“Danas je situacija loša jer je mnogo propušteno krivicom onih koje zovem manekenima 5. oktobra i koji su tada bili ko zna gde, a onda su spletom nesrećnih okolnosti postali deo vlasti 2004, 2005, 2006. godine. Krivica je i moja i Zorana Đinđića, koji nas je predvodio, što nismo bili dosledni u sprovođenju revolucije”, rekao je Živković.
Ta revolucija bi, kako je rekao, podrazumevala uvođenje lustracije i kažnjavanja “svih čije su ruke bile krvave, a obraz prljav”.
O propuštenim šansama od 5. oktobra iz SNS-a je jedino govorila Zorana Mihajlović koja je i sama te 2000. bila na protestima ispred Savezne skupštine.
“Žao mi je što su mnoge šanse propuštene od 5. oktobra do 2012-2013, pa danas radimo ono što neko nije uradio tokom prethodnih godina”, rekla je ona.
Ministar rada Aleksandar Vulin reagovao je na ovu izjavu rečima da mu nije jasno da li Mihajlovićeva slavi što je 5. oktobra bila ispred skupštine ili žali zbog toga.
Negde istovremeno, lider SPS Ivica Dačić, koji je posle razlaza sa demokratama sa kojima se lično "istorijski mirio", ponovio je svoje stavove o 5. oktobru. Doduše posredno, govoreći o puču u Turskoj.
"Dobro znate šta naša partija misli o tim pučevima, o nasilnom dolasku na vlast. To ništa nije donelo srpskom narodu, pa neće ni turskom, a siguran sam da taj puč ima dosta primesa sa strane i možda mu samo fale neka oruđa i neke slike, ili ono što se kod nas dešavalo, pesnica, Otpor, pištaljke...", rekao je Dačić, koji je kasnije naveo da "nije poredio puč i 5. oktobar već da je govorio o uticaju spoljnog faktora".
Jedini od lidera nekadašnjeg DOS-a koji je i danas na mestu ministra, Rasim Ljajić rekao je da sadašnja Vlada Srbije nastavlja ostvarivanje ključnih ciljeva i vrednosti koje nisu ostvarene 5. oktobra 2000.
Skromnim izjavama pridružio se i tek poneki političar iz poslaničkih klupa, a 5. oktobar vide kao datum koji je otvorio evropsku i demokratsku perspektivu Srbije.
“Sporost sa kojom se Srbija menja ne može biti krivica samo onih koji su vodili 5. oktobar. Sporost je problem u društvu u celini i nipodaštavanja 5. oktobra od strane onih koji su suštinski bili protiv promena”, rekao je nekadašnji predsednik Socijaldemokratske unije i poslanik Žarko Korać.
Lider LDP-a Čedomir Jovanović je naveo da posao koji je započet 5. oktobra nije završen.
“To je posao za generacije. Mi smo tada izašli na ulice motivisani borbom za slobodu, želeli smo u jednoj demokratskoj evropskoj Srbiji. Puno toga dobrog je urađeno”, rekao je Jovanović.
I dok mnogi vide 5. oktobar kao popločavanje modernog puta Srbije, ima u srpskom parlamentu onih koji kažu da je loša strana zloupotreba zapadnih agentura.
“Lice 5. oktobra bila je apsolutno opravdana želja većine građana u Srbiji da se promeni režim koji je prosto dozlogrdio i da se dođe do demokratskih promena. Naličje su bile zloupotrebe od strane zapadnih agentura i političara koji su Srbiju odveli u pljačkaške privatizacije, u uništavanje domaće ekonomije, gubitak nacionalnog suvereniteta i pogrešan politički pravac”, rekao je lider Dveri Boško Obradović.
Demonstracije 5. oktobra 2000. izbile su pošto je Slobodan Milošević odbio da prizna rezultate predsedničkih izbora održanih 24. septembra te godine.
Milošević je na izborima izgubio od Vojislava Koštunice, koji je osvojio 50,24 odsto glasova, dok je Milošević imao 37,15 odsto.
Višednevni protesti i štrajkovi doveli su do kulminacije ispred Savezne skupštine, a kolone demonstranata iz cele Srbije, u automobilima, autobusima, kamionima bili su dugački desetine kilometara.
Suzavci koje je upotrebila policija nisu bili od koristi za rasterivanje mase, pa se ubrzo i prestalo sa pružanjem otpora.
Oko 15 časova demonstranti na platou ispred Savezne skupštine, predvođeni liderom Nove Srbije Velimirom Ilićem (u trenerci), ušli su u zgradu saveznog parlamenta.
Zgrada je ubrzo demolirana i zapaljena, kao i obližnja zgrada RTS-a u Takovskoj ulici. Iz zgrade državne televizije, koja je devedesetih zvana i „TV bastilja“, izlazili su novinari koji su tada uređivali njen program, dok je direktor televizije Dragoljub Milanović prebijen u obližnjem Tašmajdanskom parku.
Jedan od junaka protesta bio je i Ljubisav Đokić, poznatiji kao Bagerista Džo, koji je svojim bagerom predvodio napad demonstranata na zgradu RTS-a. Bager je tokom demonstracija pogođen sa više metaka.
Policija je ubrzo prestala da pruža otpor i pridružila se demonstrantima. U večernjim satima 5. oktobra 2000. građanima se sa terase Skupštine Beograda obratio novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a narednog dana, 6. oktobra Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici.
U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Povređeno je 65 ljudi.
Izvor:B92
