U poređenju sa prethodnim generacijama mali maturanti u Srbiji imaće teži zadatak, jer je ove godine uveden upisni prag od 50 poena za četvorogodišnje srednje škole.
Moguće je da će imati i više zadataka na kombinovanom testu, ukoliko Ministarstvo prosvete uvaži preporuku Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja vaspitanja. Njihovi stručnjaci su obimniji kombinovani test predložili u nedavno objavljenoj analizi prošlogodišnjeg završnog ispita. Kako su obrazložili, to bi učenicima pružilo veću šansu da pokažu šta znaju.
Ova analiza, predočena Nacionalnom prosvetnom savetu pre mesec dana, pokazuje da su đaci od maksimalnih 20 poena, iz srpskog jezika u proseku osvajali 12,50 bodova, iz matematike 9,95, a na kombinovanom testu 13,39. Devojčice su bile bolje od dečaka na sva tri testa. Sve zadatke na kombinovanom testu (gradivo fizike, hemije, geografije, istorije i biologije) rešilo je 1.560 maturanata (2,4 odsto), dok je maksimalan broj bodova iz matematike osvojilo 498 đaka. Na srpskom jeziku je bilo 418 osmaka sa maksimalnim brojem bodova.
Najslabije rezultate su postigli đaci iz Sombora, Požarevca, Kosovske Mitrovice i Zaječara. Najbolje rezultate ostvarili su maturanti u Beogradu, ali i osmaci u Žitorađi, Svilajncu, Nišavskom okrugu i Leskovcu, koji su po broju poena bili i iznad đaka iz beogradskih škola, posebno na kombinovanom testu.
Stručnjaci Zavoda podsećaju da su ranija istraživanja pokazala da je bilo kršenja procedure na maturi, kao i neobjektivnog i nezasluženog davanja ocena tokom školovanja osnovaca. To što su u nekim školama ocene davane „šakom i kapom”, a nastavnici su pomagali i na završnom ispitu, objašnjenje je nadležnih zašto su u područjima sa najmanje uspešnih učenika ti isti đaci postigli na maturi nerealne rezultate. Ista upozorenja mogla su se čuti i od prosvetnih sindikata, članova NPS-a i predstavnika resornog ministarstva.
U prilog ovoj tezi su i podaci o višegodišnjem trendu „inflacije” vukovaca u Srbiji, pa je tako lane svaki sedmi maturant imao sve petice (14,4 odsto generacije). Najviše vukovaca bilo je u Nišavskom, Pirotskom, Pčinjskom i Jablaničkom okrugu – 20 i više odsto.
Da su nastavnici i te kako bili „pružene ruke” u davanju i zaključivanju ocena, svedoči i podatak iz ove analize da je bilo vukovaca koji na maturi nisu pokazali ni prosečno znanje.
Svaki drugi osmak bio je odličan, 34,2 odsto je imalo vrlo dobar uspeh, dobar 20,6 odsto a dovoljnih je bilo 1,4 procenta.
Prosečna ocena prošlogodišnje generacije osmaka bila je vrlo visoka – 4,11.
Prošle godine je bilo 70 osmaka koji su predali maturske testove bez ijednog rešenog zadatka, odnosno, potpuno prazne listove. Najviše takvih slučajeva bilo je na testu iz srpskog. Ali i oni su „prošli” jer je prema zakonu bilo dovoljno samo da se pojave na maturi i smatralo se da ste je položili.Za razliku od njih, bilo je maturanata koji su pokušali da reše zadatke, ali nisu uspeli da osvoje ni jedan bod. Najviše takvih osmaka je bilo na testu iz matematike – 526, a testu iz srpskog jezika 298, a na kombinovanom testu 50.
Autori ove analize Zavoda, Jelena Nedeljković, Ivana Nikolić, Jelena Petrović i Jasmina Đelić za ovu godinu preporučuju da se otklone propusti prilikom dežurstva nastavnika tokom završnog ispita i pozovu na odgovornost svi koji su zaduženi za regularnost sprovođenja mature. Šta će od preporuka u vezi sa maturom usvojiti Ministarstvo prosvete znaćemo u junu, kada se polaže završni ispit.
