Srećko Stopić spada u red naših uspešnih ljudi koji žive i rade u dijaspori. Život je Srećka odveo u Ahen, u Nemačku, radi specijalizacije i usavršavanja u struci. Kako kaže, kada je u Srbiji ostvario sve što se moglo, poželeo je više.

Trenutno radi na Institutu za procesnu metalurgiju i recikliranje metala Fakulteta za georesurse i inženjerstvo materijala Tehničkog Univerziteta u Ahenu. Tu drži predavanja „Osnovni procesi u obojenoj metalurgiji“ (na engleskom), „Metalurgija retkih zemalja“, i seminar o niklu na nemačkom jeziku. Aktivno radi na industrijskim i evropskim projektima.

Od 2001. godine živi u Ahenu sa suprugom Milenom, doktorom metalurgije, ćerkama Vasilijom i Milicom, studentkinjama psihologije u Diseldorfu i Bonu. (Stopići - porodično su na našoj naslovnoj fotogrfiji).

Stopić je rođen u Užicu,1965. godine, od majke Cmiljane i oca Radenka.Tu je završio osnovnu i srednju školu. Potom se upisao na beogradski Tehnološko-metalurški (TMF) fakultet, koji je završio u roku sa odličnim prosekom. Kao najbolji student dobio je nagradu iz Fonda „Panta S. Tutundžić“ na TMF-u. Usledila je magistratura, doktorat, izbor za docenta na Katedri za metalurgiju obojenih metala TMF-a u Beogradu.

Životni moto našeg sagovornika glasi: "Bogatstvo je u ljudima, i treba ga otkriti, a sve dok dišem, radim i nadam se da ću uspeti u tome". Voli Srbiju, Zlatibor, posebno užički kraj, gde je odrastao. Ne propušta priliku da dođe u zavičaj i uživa u njegovim lepotama i druženju sa rodbinom i prijateljima.

Naučni radovi

Stopić je svojevremeno bio zaslužni član društva nekadašnjeg "Saveza inženjera metalurga Jugoslavije" i direktor Balkanskog centra za metalurgiju sa sedištem u Smederevu, gde je bio zaposlen na Institutu za metalurgiju gvožđa i čelika. U 2001.

godini je za izuzetne naučne rezultate dobio Humboltovu stipendiju u Bonu, bio je gost predsednika Nemačke Johanesa Rau u dvorcu u Potsdamu. Tokom 2004. je primio nagradu za inovacije u nanometalurgiji bakra od Instituta za bakar u

Diseldorfu. Usledila je nagrada u 2011. u Pribramu u blizini Praga od Udruzenja metalurga Nemačke GDMB za rezultate u metalurgiji olova. Za svoj rad u nanotehnologiji zlata, srebra, bakra, rutenijuma on je sa svojim timom na Institutu za procesnu metalurgiju dobio Kaiser-Pfalz nagradu u Goslaru  u iznosu od 50.000 evra, gde stoji ploča sa njegovim imenom. U 2014. je završio Habilitaciju na Tehničkom Univerzitetu u Ahenu, i dobio titulu Privat Dozent ("associate professor").

Do sada je napisao preko 100 naučnih radova na engleskom i nemačkom jeziku, dve naučne studije na engleskom o niklu za Outotec iz Oberursela u blizini Frankfurta (nekada Lurgi), i treću o dobijanju retkih zemalja za RMR u Beogradu. Osim toga držao je kurseve "Nauka i obrazovanje" u Srbiji preko World University Service na Hemijskom fakultetu u Beogradu, na  Učiteljskom fakultetu u Užicu, i na Univerzitetu u Kragujevcu. Držao je Erasmus kurseve na Fakultetu za Mašinstvo u Mariboru u Sloveniji, na Tehničkom Fakultetu u Izmiru u Turskoj.

Tokom 2015. godine bio je predavač na kursu „BEST“ na RWTH Univerzitetu u Ahenu, gde je predstavio svoju novu knjigu o nanotehnologijama, "Sinteza metalnih nanoprahova ultrazvučnom pirolizom-Synthesis of metallic nanosized particles by ultrasonic spray pyrolysis" na engleskom jeziku u izdanju Shakera GmbH. Knjiga govori o dobijanju prahova zlata, srebra, bakra, rutenijum oksida i kompozita rutenijum oksid/titan dioksid, koji se koriste kao katalizatori u hemijskoj industriji.

Bio je angažovan na evropskim projektima: "INTREAT" sa šest evropskih partnera iz Grčke, Bugarske, Srbije, Makedonije, Nemačke (prerada otpadnih metalurskih voda iz pogona elektrolize i flotacijskih jalovina u industriju bakra. Zatim je usledio projekat "ENPRODUS", sa četiri partnera iz Rusije, Ukrajine, Grcke, Kazahstana (strategije saniranja otpadnih prasina bogatih metalima i otpadnih metalurskih voda u industriji Rusije, Ukrajine i Kazahstana). U okviru projekta "EURARE" bilo je uključeno 22 evropska partnera (dobijanje retkih zemalja (lantanoidi) iz ruda i koncentrata iz Švedske, Norveške i Grinlanda).

Aktivan je na industrijskim projektima u Nemačkoj, kao što je recikliranje itrijum oksida sa keramičkih tiglova sa firmama Access i MEAB Chemie Technik GmbH u Ahenu i Elektrowerk u Esvajleru. Efikasnost praha magnezijum oksida na talozenje nikla i kobalta iz sulfatnih rastvora ispituje za RHI Leoben u Austriji. Do sada je učestvovao na više industrijskih projekata tima sa „Asarel“-Bugarska  (metalurgija bakra); Hydrometal-Belgija (metalurgija cinka): Bayer Material Science Leverkusen (srebro, rutenijum oksid); META Nickel Cobalt-Turska i Direct Nickel, Australia (metalurgija nikla i kobalta), MEAB Metalextraktion Svedska (retke zemlje).

Na prostorima bivše Jugoslavije aktivno je radio sa Feropromet i Woksal (Užice), Prizma (Kragujevac), Zlatarna Celje (Slovenija), RTB Bor i Institut za metalurgiju bakra (Bor). Držao je plenarna predavanja na SED Konferenciji u Užicu (Nanotehnologija); YuCorr Konferencija na Tari (zaštita životne sredine) i niz drugih.

Priče o ljudima iz dijaspore

Od 2011. godine sa kolegama iz kragujevačke "Prizme" aktivno radi na razvijanju efikasnog procesa za proizvodnju i sintezu nanočestica metala korišćenjem ultrazvučne pirolize.

Stopić je počasni savetnik "Tehniker Krankenkase" u Ahenu, specijalni predstavnik MEAB Chemie Technik GmbH za Balkan (hidrometalurgija i separacione tehnike kao što je solvent ekstrakcija).

Recenzent je projekata za postdiplomske studije na Univerzitetu u Liježu u Belgiji. Specijalnu počast, priča nam, doživeo je kada je pozvan od Akademije nauka Finske, sa još četiri eminentna profesora iz Švedske, Danske, Nemačke i Švajcarske, gde je proveo tri dana u Helsinkiju recenzirajuci 25 državnih projekata iz oblasti hidrometalurgije, nanotehnologije i zaštite životne sredine.

Počasni je ambasador Udruženja Užičana u Beogradu.

Slobodno vreme u Ahenu posvećuje fudbalu, ljubavi iz mladih dana. Kaže da se na youtube pod „Pure football Aachen“ nalaze tri kratka filma sa njegovim utakmicama.

Napisao je i izdao dve knjige: "Ugledajte  se na njih" (2008.) i "Prodavci znanja" (2009.), "Neobične priče o uspešnim ljudima dijaspore, o kojima se malo zna i retko piše“, na srpskom jeziku, u kojima opisuje sudbine i strategije uspeha ljudi iz Užica, koji u inostranstvu bez kumovskih i rodbinskih veza stižu do uspeha na univerzitetima i svetskim kompanijama. Oni su vezani za svoj zavičaj i otadžbinu. Osim naučnog rada kome su posvećeni imaju i druga interesovanja, imaju razne hobije (muzika, sport, umetnost).

Niska Stopićevih naučnih uspeha i aktivnosti mogla bi se još nizati. O njima nekom drugim prilikom. Još da kažemo da je u pripremi njegova nova knjiga "Lepe stvari se dešavaju", koja treba da se pojavi do kraja 2016.godine.

Namera nam je da na portalu "Privrednik", u rubrici "Užičani u svetu", objavimo najinteresantnije priče o njihovom životu i uspesima.

 N.Tošić

Dodaj komentar