Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović je, nakon nedavnih sastanaka sa proizođačima i otkupljivačima maline, najavio formiranje radne grupe, koja bi trebalo da ponudi strateška i dugoročna rešenja za probleme u proizvodnji i plasmana tog voća. Radnu grupu trebalo bi da čine predstavnici proizvođača, otkupljivača, Instituta za voćarstvo iz Čačka, ministarstava poljoprivrede, trgovine, privrede i Uprave carine.
Vlasnici hladnjača iskazuju optimizam u ministrove namere i nadaju se da će uspeti da se reši i problem velikih zaliha maline prošlogodišnjeg roda. S druge strane, oni kažu da je prošlogodišnji izvoz smanjen za 12 odsto i da padaju izvozne cene tog voća.
Paun Petrović, vlasnik hladnjače „Frigo-Paun“ kod Požege, kaže da je neophodno da se osmisli strategija razvoja malinarstva, te da se aktuelni ministar do detalja informisao o kompletnoj proizvodnji, a potom ukazuje na problem zaliha prošlogodišnjeg roda.
- Procena je da je prošlogodišnji rod bio oko 90.000 tona i da će u hladnjačama do nove berbe ostati od 25.000 do 30.000 tona. Za prva dva meseca ove godine izvezeno je 12.000 tona, a u isto vreme prošle godine je izvezeno 22.000 tona - kazao je Petrović, objanivši da je „dobra cena maline izazvala hiperprodukciju ne samao u Srbiji, nego i u drugim zemljama“.
On je naveo da je trenutna izvozna cena „rolenda“1,6 evra, a griza 1,3 evra, dok se prošle godine „rolend“ prodavao od 2,4 do 2,5 evra, a griz za oko dva evra.
O očekivanom prinosu i kvalitetu ovogodišnjeg roda, kaže da je „potencijal veći nego prošle godine, ali da će se ostvariti u zavisnosti od vremenskih prilika“ i navodi da je otkupnu cenu, u ovom trenutku, nemoguće prognozirati.
Dobrivoje Radović iz Ivanjice, predsednik Asocijacije „Malinari Srbije“, podseća na to da je to udruženje pokrenulo razgovore sa predstavnicima ministarstva poljoprivrede u Ivanjici i da je ministra upoznalo sa svoja tri glavna zaključka. Potrebno je, kako je rekao, da se malina proglasi za strateški proizvod, da se zaštiti njeno geografsko poreklo, ali i da država uvede prelevmane kojima bi zašitila domaću malinu.
- Prošle godine u Srbiji je, zbog elementarnih nepogoda, prinos bio smanjen za 30 do 40 odsto. Zbog toga su otkupljivači uvozili malinu iz okolnih zemalja, ali i iz Poljske i Bugarske, mešali je sa domaćom malinom i izvozili je kao srpsku malinu, zbog čega je deo takvih količina vraćen sa evropskog tržišta. Od države smo zatražili da stane na put takvoj vrsti kriminala i da srpski „vilamet“, zaštiti od takvih izvoznika - kazao Radović, a potom poručio da „proizvođači ne žele da slušaju predizborna obećanja, već očekuju da konačno počnu da se rešavaju nagomilani problemi u malinarstvu“.
Za tvrdnje vlasnika hladnjača o velikim prošlogodišnjim zalihama i niskim izvoznim cenama, Radović kaže da zalihe ne postoje u velikim, već samo u malim hladnjačama, te da je ministar Nedimović, na nedavnom skupu sa hladnjačarima u Arilju, saopštio da je poslednjih dvadesetak dana prosečna izvozna cena „rolenda“ bila 2,45 evra.
izvor Radio Luna