Ono što smo naučile tokom proteklih vekova jeste da ukoliko su žene obrazovane i zdrave, to je najvažnija stvar za njihovu porodicu, koja tada može da napreduje. Kada žene ne trpe nasilje, njihove porodice napreduju.
Ukoliko žene imaju priliku da rade i zarade kao punopravni i ravnopravni partneri u društvu i zajednici, njihove porodice napreduju. A kada porodica napreduje, napreduju društvo i država. Zato je važno da se žene uključe, aktiviraju i angažuju.
Živimo u muškom svetu, u kojem se žene na svaki način obeshrabruju prilikom uspona u društvenoj i poslovnoj hijerarhiji, međutim mera njihovog uspeha zavisi, pre svega, od njih samih, njihove upornosti i spremnosti da ruše predrasude.
Promene „u muškom svetu” treba da krenu od nas žena, ali nam je neophodna i podrška države. Prva stvar, koju žena mora da nauči u „muškom poslu, među kolegama i klijentima muškarcima” jeste da ne sme da upadne u klopku – da „mora da promeni sebe i svoju žensku stranu”.
Žene čine više od polovine svetske populacije i isto toliko u Srbiji. Ima nas više od 51 procent od ukupnog broja stanovnika u našoj zemlji, što jasno pokazuju podaci poslednjeg popisa iz 2011. Žene su danas gotovo na svim tačkama planete u pravnom smislu izjednačene s muškarcima. I u našoj zemlji, naravno. Neravnopravnost, međutim, opstaje.
U Srbiji se oko 30 procenata uknjiženih nekretnina vodi na žene, a neka istraživanja pokazuju da one u Srbiji tri četvrtine svog vremena posvećuju mužu i porodici.
Trenutni podaci ukazuju na to da žene predstavljaju najranjiviju grupu na tržištu rada, iako čine polovinu stanovništva radnog uzrasta. Kao važan korak Vlade ka unapređenju ekonomskog položaja žena očekuje se usvajanje novog zakona o rodnoj ravnopravnosti i nacionalne strategije rodne ravnopravnosti.
Usvojeno obračunavanje Indeksa rodne ravnopravnosti pomoći će da se mere Vlade još više usmere na unapređenje ekonomskog položaja žena, kao i otpočinjanje procesa rodnog budžetiranja, nakon čega će se znati kako se po polu raspodeljuju sredstva javnih finansija.
U ovom trenutku, žene širom Srbije rađaju, podižu decu, kuvaju obroke, peru odeću, spremaju kuću, sede za proizvodnom trakom, rade u preduzeću ili obrađuju zemlju. Neke druge umiru od bolesti koje je trebalo sprečiti ili lečiti, leže u bolničkom krevetu. Neke u ovom trenutku trpe nasilje u svojim domovima. Mi, koje aktivno učestvujemo u političkom životu, imamo odgovornost da govorimo i u njihovo ime.
Plate žena su nekada bile iste kao i plate muškaraca, ali poslednjih dvadesetak godina su manje. Podaci iz novembra 2015. kažu da žene u Srbiji zarađuju, u proseku, 11 procenata manje od muškaraca i da bi morale da rade dodatnih 40 dana godišnje da bi zaradile koliko i muškarci sa istim karakteristikama na tržištu rada.
Žene čine većinsku radnu snagu u manje plaćenim profesijama – zdravstvu, prosveti, u oblasti socijalnog rada, tekstilnoj industriji, ugostiteljstvu i u tzv. pomažućim profesijama. I kada su u pitanju slabije plaćene profesije, muškarci se nalaze na šefovskim pozicijama.
U ugostiteljstvu je muškarac po pravilu šef sale, a žena – konobarica. Svaka žena zaslužuje šansu da ostvari svoj pun potencijal. A ipak, svesne smo i moramo da se suočimo sa istinom da žene ne mogu da ostvare dostojanstven život ako se njihova ljudska prava ne poštuju i nisu zaštićena.
Nažalost, žene su one čija se prava najčešće krše. Zato, kada su isključene iz političkog života one postaju ranjivije i više podložne raznim vrstama eksploatacije, diskriminacije, nasilja. Ovo je sve predugo trajalo, a nastavlja se jer istorija žena je istorija tišine. Čak i danas postoje oni koji nam ne daju priliku da se čujemo!
Vreme je da kažemo, jasno i glasno, da to više nije prihvatljivo, i da prava žena nisu odvojena od ljudskih prava. Ako treba da pošaljemo poruku neka bude sledeća: Ljudska prava su ženska prava a ženska prava su ljudska prava – i neka tako ostane!
Autor: Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Izvor: Politika
