Vodostaj reka u užičkom kraju je u opadanju, trećeg dana od poplave postepeno se normalizuje situacija, ali ostali su veliki problemi. U opštini Kosjerić mnogo je odrona, oštećenih puteva i klizišta. Saša Cicvarić, načelnik odeljenja za vanredne situacije Zlatiborskog okruga kaže:
-U kosjerićkom zaseoku Godečevo imamo 70 domaćinstava odsečenih, jer su tri prustupna puta u prekidu zbog klizišta. Donose se konkretne mere za otklanajnje tih posledica.
U Bajnoj Bašti su problemi sa srušenim mostovima, oštećenim lokalnim putevima i strujom:
-Lokalni putevi su u prekidu zbog bujičnih potoka koji su odneli deo asfalta ili manje mostove i propuste. Takođe u Bajnoj Bašti imamo aktiviranje starih i pojavu novih klizišta. Na teriotoriji bajnobaštanske opštine sada je oko 600 domaćinstava bez struje, zbog pokidanih dalekovoda i kvara na dve trafo stanice. Slična situacija je i u čajeitnskoj opštini gde je trenutno bez struje 500 domaćinstava. Očekuje se normalizacija do kraja dana.
U Požegi Štab za vanredne situacije je u stalnom zasedanju. Strah je od narednih dana, pa se pravi strategija za zaštitu najugroženijeg naselja, rekao je predsednik opštine Milan Božić:
-Predviđaju obilne padavine četvrtak u petak i doneli smo odluku da nam naselje Tatojevica bude prioritet, jer je ovo naselje uvek najugroženije kada se izliva i Moravica, Đetinja, ili Skrapež. Bilo bi dobro da ove godine odradimo plansku dokumentaciju zaštite ovog područja i pročišćavanje svih kanala.
Komisije bi trebale da počnu procenu štete na terenu kaže Božić, i podseća da su i građani odgovorni za ovakvu situaciju.
-Građani terba da shvate da nešto moraju sami za sebe da urade. Možda je deset plastičnih flaša koje smo mi svi bacili, zapušilo propuste, možda je neko zabravljeno plastično bure izazvalo zagušenje, i tako se zapušili odvodni kanali .Koliko je ko odgovoran, to je pitanje?
S obzirom na ogromne štete od ove poplave, postavlja se pitanje čija je krivica veća, odgovornih na lokalnom ili republičkom nivou?Mikan Janković, direktor požeške Direkcije za izgradnju objašnjava da su za velike vodotokove odgovrne „Srbija vode“:
-Regulacija vodotoka prvog reda je u nadležnosti države .Ako već država pokušava da nađe opravdanje zbog čega to ne radi, ima nekih prečih poslova, neka kaže, jer pred našim sugrađanima mi smo krivi. Mi moramo da nađemo način kako da se urade regulacioni radovi, kako bi ove štete bile što manje. Za održavanje izgrađenih vodoprivrednih objekata na području cele republike opredeljuje se neka masa para. U ovoj kalendarskoj godini opredeljno je samo 10 odsto tih sredstava. Znači, nemoguće je da država sa samo tih 10 odsto sredstava drži sve vodoprivredne objekte pod kontrolom. Reka koja ti tri puta godišnje pravi veliku štetu,a da to niko ne vidi, niti reaguje, to je po meni nerazumljivo za 21. vek.
Požeška sela Prijanovići i Gugalj su pod vodom. Stariji meštani kažu, od 1965. godine ne pamte ovakvu poplavu. Stojan Obradović čija porodica je evakuisana, njive poplavljene, stočna hrana uništena, kaže, ima rešenja, ali nema dobre volje:
-Problem u ovom mom delu Mesne zajednice jeste taj tok Morave od sela Prijanovići do mosta prema Lučanima. Tu treba nešto hitno uraditi, zvali smo kao Mesna zajednica više puta stručnajke preko lokalne samouprave, ja sam bio i odbornik ,pa sam opominjao ljude u opštinskoj vlasti. Tražili smo da dođe neko iz Vodoprivrede, hteli smo da tih 40 metara toka reke ispravimo, da upravimo rečno korito. I ostalo je sve na rečima, doćiće to da vide, pa neće doći, pa ne znam kada će? A svi znamo da bi ti radovi mogli doprineti da se tu ubrza tok reke, a onda bi ljudi imali više vremena da se izvrši evakuacija. Ovde voda kroz taj podvožnjak ulazi u velikim količinama, a mi iz Mesne zajednice smo predlagali i da se naparve neka čelilna vrata, kako bi se sprečilo to stihijsko ulaženje vode.Niko nas nije slušao, a mi smo danima o tome ovde u selu razmišljali i diskutovali,- kaže meštanin Stojan Obradović.
Angelina Jovanović
