Najstariji i najpoznatiji požeški berberin je Desimir Matijašević. U svojoj radnji koja je pored najprometnije raskrsnice ovaj posao radi skoro sedam decenija. Zanat je počeo učiti sa 14 godina kod strica, pre podne je išao u školu, popodne u radnju.
Bilo je to ondašnje dualno obrazovanje kojim je Desimir stekao majstorsko zvanje. Kada je otvorio svoju radnju, trudio se da mušterijama ne bude dosadno dok čekaju na rad. Šahovskom igrom se prekraćivalo vreme. I danas je tako kod Desimira. Kao da se vreme zaustavilo tamo u nekim šezdesetim godinama prošlog veka.
- Radio sam kod strica 20 godina, a posle sam otvorio svoju radnju, ima već 50 godina.“Uveo“ sam šah u radnju, i to je dok mušterije čekaju, svi gledaju u šahovsku tablu, u igru, i ne žuri niko.I ja kad u radnji nema niko, kad sam dokon, odigram poneku partiju.
Kod Desimira je uvek živo u radnji. Mušterije pričaju o svemu, najmanje kažu o politici, pretresaju gradske događaje, a godinama dolaze isti ljudi. Dragan Gluščević iz sela Rupeljeva je ovde već 30 godina, priča da je nastavio očevu tradiciju.
- Šišao se moj otac kod Desimira, nije plaćao nikada šišanje, za Desimirov rad donosio projino brašno.Tako i ja počeo dolaziti u ovu berbernicu, i ja za šišanje donosim projino brašno. Imam svoju vodenicu na izvoru, potočara. Eto, tako kod nas dvojice još važi trampa.
Zoran Vasilić je Desimirov mušterija preko šest decenija. Svraćaju ovde ljudi i kad zatreba neka druga pomoć od Desimira, kaže Zoran.
- Ja sam mušterija ove radnje od 1948. godine, kada sam prvi put ušao ovde imao sam 14 godina. I, evo do sada sam ostao veran Desimiru. Znam ga dobro, spreman je da pomogne svakome ako zatreba. Ako treba dati neki dinar, Desimir pomaže, ko god mu se obrati on je tu. Uvek ga ljudi mogu naći u njegovoj radnji.
Desimir je formalno otišao u penziju pre dve ipo decenije, ali je nastavio posao. Voli ga i radiće dok može, iako zarada nije velika.
- Za sve ove godine rada samo dvadeset dana sam bio na godišnjem odmoru i to zbog dece. Stalno sam u radnji, ponedeljkom ne radim, ali nešto me vuče da dođem, samo da uđem i da izađem. Svi znaju, ovde ne mogu da se zarade neke pare. Mi berberi, šnajderi, šusteri, od našeg posla može samo da se životari. Ali ja volim ovaj posao, i dok mogu da radim, radiću, neću napuštati moju radnju.
Pre dve godine tokom međunarodnog studenskog filmskog festivala „Interakcija“ u Požegi, sninljen je dokumentarac o Desimiru i njegovoj radnji, koji je iste godine u Indiji osvojio drugu nagradu na jednom tamošnjem festivalu.
Angelina Jovanović
