Mladić iz Užica je spojio nauku i umetnost, pa postao svetski priznat MAJSTOR ZA DINOSAURUSE
Najznačajnije svetsko priznanje u oblasti rekonstruisanja fosilnih kičmenjaka zove se „Lazendorf – National Geographic PaleoArt Prize“, a njegov nosilac za ovu godinu, u kategoriji za najbolju skulpturu, je Srbin - Boban Filipović iz Užica.
Diplomirani je paleontolog, a bavi se paleoartom, spojem nauke i umetnosti čiji je naš jedini reprezent i čije kreacije moraju strogo da se drže naučnih činjenica.
Boban Filipović jedini Srbin koji paleoartom spaja nauku i umetnost
Njegova umešnost da na osnovu fosilnih ostataka načini rekonstrukciju kičmenjaka pročula se i po poznatim svetskim prirodnjačkim muzejima u čijim postavkama se nalaze neke od njegovih 50-ak rekonstrukcija, koje je uradio u poslednjih 15 godina koliko se ozbiljno bavi paleoartom.
- Nagradu, koju dodeljuje Drušvo za paleontologiju kičmenjaka, dobio sam za trodimenzionalnu rekonstrukciju – skulpturu neobičnog, malog, pernatog dinosaurusa iz familije Alvarezsauridae, čiji ostaci potiču iz geološke formacije Hell Creek, koja je taložena u Sevenoj Americi pre 66 miliona godina. Ova geološka formacija je poznata po tome što iz nje potiču Tyrannosaurus rex i Triceratops. Model je rađen za Muzejski centar Dikinson u Severnoj Dakoti, u saradnji sa dr Denverom Faulerom koji radi na opisu ove vrste - za "Blic" priča Boban Filipović.
Trodimenzionalna skulptura za koju je Filipović dobio vrednu nagradu
Njegovi radovi kojima dočarava živi svet daleke prošlosti nalaze se u muzejima u Denveru, Dikinsonu, Ministeru, Hanoveru, Firenci, Trentu. Desetak rekonstrukcija je deo putujućih izložbi u organizaciji firme “GeoModel di Mauro Scaggiante” iz Italije, a nekoliko ih je objavljeno u stručnim i naučno – popularnim knjigama i udžbenicima.
Prestižno prizanje u oblasti rekonstrukcije kičmenjaka dobio Užičanin Boban Filipović
- Paleoart je spoj nauke i umetnosti, gde nauka kroz umetnost komunicira sa publikom izvan naučnih krugova, najbolji način da se saznanja o izgledu, načinu života i ponašanju davno nestalih organizama i ekosistema prikažu publici. Ovo je autorski pokušaj da se prikaže kompletno naučno znanje, poznato do tog trenutka, o nekom fosilnom organizmu ili ekosistemu iz prošlosti kroz neku od vizuelnih umetnosti – skulptura, crtež, slika, kompjuterska grafika, animacija. Umetnička sloboda je u ovom slučaju strogo zabranjena, a dopuštena je samo onde gde nedostaju podaci i to pod uslovom da se ni u najmanjoj meri ne kosi sa naučnim saznanjima i da postoji smisleno obrazloženje za njenu primenu - pojašnjava Filipović.
Od detinjstva je, kaže, fasciniran dinosaurusima, uopšte davno izumrlim bićima koja su hodala Zemljom. Otuda ga je privukla paleontologija.
Opsednutost dinosaurusima ga povukla ka paleontologiji i paleoartu
- Do 2010. sam radio samo za potrebe sopstvenih interesovanja, a onda su počele prve porudžbine za muzeje iz inostranstva. Od 2013. imam status samostalnog umetnika ULUPUDS-a iz oblasti likovnih primenjenih umetnosti i dizajna struke: naučna skulptura - kaže nam Boban, samouki umetnik.
Užičanin svojim kreacijama dočarava bića koja su davno hodala zemljom
Kako se izrađuje rekonstrukcija?
Počinje se od fosilnih ostataka koji su u retkim slučajevima kompletni skeleti, a izuzetno retko mogu sadržati i ostatke mekih tkiva poput kože, krljušti, perja, krzna, unutrašnjih organa, ostataka hrane u želucu, a postoje i nalazi sačuvanih melanozoma, pa se mogu znati čak i boje u tim slučajevima.
Jedan od Filipovićevih radova koji krase poznate prirodnjačke muzeje
- Najčešće su u pitanju nekompletni skeleti koji moraju najpre da se virtuelno rekonstruišu dodavanjem elemenata koji nedostaju na osnovu ostataka drugih primeraka iste vrste, ili po uzoru na najsrodniju poznatu drugu vrstu. Za izradu skulpture se koriste razni materijali, a završnica se radi od masa za vajanje u kojima se izvode najfiniji detalji. Na kraju se radi tekstura kože ili krzna i bojenje posle koga se, ako je potrebno dodaje veštačko ili pravo krzno, ili perje - navodi umetnik.
Paleoart: Od skeleta do rekonstrukcije
Nekoliko tema Boban Filipović želi da obradi kroz paleoart, a najviše jednu koja bi rezultirala izložbom u vidu diorame sa realističnim modelima u prirodnoj veličini, a koja bi posetioce upoznala sa životom iz doba krede sa prostora današnje pustinje Gobi.
Umetničke slobode u izradi rekonstrukcija uslovljene naučnim saznanjima
Izvor:blic.rs/Vladimir Lojanica
Foto: privatna arhiva / RAS Srbija
