Nekoliko hljada građana okupilo se danas na Zlatiboru na početku radne akcije izgradnje najveće panoramske gondole na svetu
Radove na postavljanju prve stanice gondole, kod Zlatiborske pijace, otvorili su predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović i drugi čelnici te lokalne samouprave.
Obraćajući se okupljenima, Stamatović je kazao da je cilj današnje akcije odbrana narodne imovine.
"Sve smo radili u skladu sa zakonom i danas smo vas pozvali da sačuvamo narodnu imovinu. Čuvaćemo ono što je naše i savest će nam biti mirna i čista, jer nemamo pravo da prećutimo da se pred očima građana otima narodna imovina", rekao je on.
Predsednik Opštine je zahvatilo svima koji su dobrovljno došli na radnu akciju demantujući navode pojedinih medija da su ljudi pod pritiskom lokalne samuuprave morali da učestvuju u toj akciji.
"Svi koji su danas došli pod prislom neka odmah idu. U Opštini Čajetina nije na vlasti Srpska napredna stranka", kazao je Stamatović.
On je naveo da Opština raspolaže svom potrebnom dokumentacijom za izgradnju godndole, koja je predviđena još master planom iz 2007. godine.
"Najvažniji je posedovni list, gde jasno piše da je država vlasnik zemlje, na kojoj se gradi gondola. Da li je za njih država Srbija tuđa zemlja? Ako režimske raspikuće ne poštuju ove dokumente, moraju da poštuju ovu narodnu volju", kazao je Stamatović.
On je dodao da lokalana samouprava i građani ovog dela Srbije neće odustati dok gondola ne bude izgrađena, a narodna imovina sačuvana.
Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve služilo je molitvu za uspeh radne akcije, u koju je veliki broj građana došao donoseći sopstveni alat.
Pored zastava Srbije, učesnici akcije iz Čajetine, Užica, Arilja i drugih mesta Zlatiborskog okruga nosili su i transparente na kojima je pisalo "Beograd na vodi, Zlatibor na vazduhu", "Gradimo Zlatibor za nova pokolenja", "Ko ne čuva svoje, ne treba mu ni tuđe".
Gondola Gold Zlatibor treba da ima devet kilmetara i biće najduža te vrste na svetu. Trasa od centra Zlatibora do vrha Tornik košta 13 miliona evra, a projekat je finansirala Opština Čajetina.
