Duplo manjoj prisutnosti čađi doprinele su određene mere na poboljšanju vazduha, pre svega gasifikacija kotlarnica.
Tokom 2012. srednja koncentracija čađi u centru Užica bila je 52,1 mg/m3 vazduha, a u istoj godini količina iste materije 127 dana je premašila maksimalno propisane granice. Uporedni podaci 2016. pokazuju da je čađ išla preko dozvoljenog limita 61 dan što je dvostruko manje nego 2012, a srednja godišnja vrednost iznosila je 25,5 mg/m3, takođe duplo manje. U približno istim procentima kvalitetniji je i vazduh u Sevojnu.
Jedna od najznačajnijih mera, koje su duplo eliminisale čađ, po rečima Dunje Đenić, člana Gradskog veća zaduženog za ekologiju, je konverzija kotlarnica koje su ložile ugalj i mazut.
Od 13 kotlarnica, zbog tehničke nemogućnosti konverzije samo tri troše mazut, osam koristi gas dok dve koriste pelet kao energent. Od oktobra 2015. sve užičke osnovne škole su gasifikovane.
Čistijem vazduhu doprinelo je i unapređenje energetske efikasnosti na porodičnim kućama, za šta je iz gradskog budžeta u protekle dve godine izdvojeno 12 miliona dinara, a ovogodišnjim budžetom je za istu namenu opredeljeno osam miliona, navodi se u informaciji na sajtu Grada Užic
