Gotovo dva meseca Užičani se guše u dimu i smogu. Svakodnevna preporuka Zavoda za javno zdarvlje je da deca i hronični bolesnici ne izlaze napolje, da ne provetravaju prostorije, jer je ogromno aerozagađenje.
Ima dana kada je koncentracija čađi u vazduhu i do pet puta veća od dozvoljenje.
Olivera Janjić iz Zavoda za javno zdravlje Užice kaže da je gotovo svakodnevno tokom grejne sezone vazduh zagađen.
-Registrovali smo od 16. novembra pa skoro svaki dan do danas, značajno povećanje koncentracije čađi u vazduhu i u Užicu i u Sevojnu, tako da su vrednosti čađi mnogo iznad dozvoljenih u vazduhu, i to traje sve dok traje grejna sezona,- ističe Janjić.
Posledice dugogodišnjeg aerozagađenja u Užicu su povećan broj bolesti disajnih puteva, posebno kod dece. Sa početkom grejne sezone puni se užički Dečji dispanzer, kaže pedijatar Novka Garabinović:
-Od polovine okotobra značajno se poveća broj obolele dece. Zbog zagađenosti vazduha u Užicu, deca su ovde najčešče slinava, dugo kašlju, imaju visoku temperaturu, i to se onda najčeće širi u predškolskim ustanovama, ali i u školskim, -navodi Garabinović.
Koji je procenat povećanja bolesti respiratornih organa kod dece u Užicu izazvanih aerozagađenjem, nije moguće reći, jer su roditelji naučili da sami pomažu deci, ističe dr Garabinović
-Naravno, prisutan je povećan broj dece sa bolestima respiratornih organa i dosta roditelja čija deca imaju probleme sa disajnim putevima u smislu rinita, laringita, bronhitisa, već imaju inhalatore, pa u vreme kada je najjače aerozagađenje, uopšte ne izvode decu napolje, niti do Doma zdravlja, sami ih inhaliraju.
Geografski položaj, veliki broj privatnih kotlarnica kojh je preko 16 000, ekološki neprihvatljivo gorivo, deo su uzroka užičkog aerozagađenja. Iako najveći broj kotlarnica gradske toplane radi na gas, problem nije rešen i treba ga dugoročno rešavati, smatra Miladin Pećinar, iz gradske Službe za zaštitu životne sredine.
-Aerozagađenje je dugogodišnji problem Užica, i mi smo sada u dilemi koje još mere treba da dugoročno preduzmemo. Iako je ovo što sada radimo dalo neke rezultate, to nije dovoljno. Mi već dve godine dajemo subvencije za energetsku efikasnost kako bi samanjili upotrebu nekih goriva, ali pitamo se, šta još treba raditi, da li po pitanju saobraćaja u gradu, ili ograničenja u korišćenju nekih goriva, ekološki štetnih? Ili recimo, zabraniti upotrebu uglja u gradskoj zoni,- ističe Pećinar.
Socijalno ekonomska situacija takođe je jedan od uzroka aerozagađenja u Užicu, u privatne kotlarnice ubacuje se ekološki neadekvatno gorivo, a ta situacija izazive nove ekonomske probleme, kaže profesor Branimir Jovančiećvić sa Hemisjkog fakulteta u Beogradu.
-Problem aerozagađenja je sve veći problem u Užicu, jedan od uzroka svakako je u ekonomskoj socijalnoj situaciji, to je u isto vreme i posledica. Svedoci smo migracije stanovništva iz Užica u susedna mesta zbog aerozagađenja, Užičani odlaze u druge krajeve Srbije gde je vazduh čistiji, i gde kotlina ne stvara ovoliko smoga kao u Užicu. Te selidbe stanovništva iz Užica zbog aerozagađenja moraju se zaustaviti . Užice je granični grad prema Crnoj Gori i Bosni, i za Srbiju ima veliki značaj. Ali ga i zbog ove situacije aerozagađenja gubi,- kaže Jovančićević.
U pomoć Užicu, posle pomoći Pančevu, uključena je i japanska Agencija za razvoj, koja finansira istraživanja Hemijskog fakulteta u Beogradu, u projektu smanjenja organskih zagađivača. Uloga ove agencije je da prenese iskustva koja su imali sredinom prošlog veka u Japanu. Doktor Takaši Nakano sa Osaka Univerziteta navodi da su se u Japanu susretali sa ogromnom emisijom štetnih gasova iz velikog broja spalionica.
-Država je donela regulativu kojom se zabranuje rad svim malim, štetnim, spalionicama, i napravljena je velika spalionica koja ima redukovanu emisiju štetnih gasova. To je jedan od načina rešavanja problema aerozagađenja koji se u Japanu realizuje više od 50 godina, - rekao je dr Takaši Nakano sa Osaka Univerziteta.
Tekst i foto: Novka Ilić
