Svake godine, širom sveta, između sedamsto hiljada i četiri miliona žena i dece biva kupovano, prodavano, transportovano i držano protiv svoje volje u ropskom odnosu. Od trgovine ljudima, kriminalne grupe u svetu godišnje zarade između 8,5 i 12 milijardi eura.
Kako se Srbija bori protiv trgovine ljudima, za CINS govori Milan Živković, vanredni profesor na Kriminalističko policijskoj akademiji i član radne grupe za prevenciju i edukaciju Republičkog tima za borbu protiv trgovine ljudima.
Koja je najrizičnija starosna grupa žrtava trgovina ljudima?
- Žrtve su pretežno žene i devojke, uglavnom između 18 i 25 godina starosti iako se primetno povećava broj mlađih osoba. Regrutuju se iz malih ruralnih naselja, srednje velikih gradova i gradova u osiromašenim krajevima; uglavnom regrutuju nezaposlene i siromašne osobe često nižeg obrazovnog nivoa i diskriminisane u privatnom i profesionalnom životu. Žrtve retko govore strane jezike i dolaze iz razorenih porodica. koje uglavnom nastoje da preseljenjem u druge oblasti poboljšaju svoju životnu situaciju.
Kakav je odnos devojaka koje su žrtve trgovine ljudima i njihovih eksploatatora?
- Devojke su u poziciji zavisnosti, to je najbolji odnos kooperativnosti, kad veruješ da on to radi za tvoje dobro. Čak i prave žrtve trgovine ljudima kad postanu svesne da su žrtve razmišljaju sledećom logikom ona se trudi da izađe u susret zahtevima svog gazde, njemu trebaju samo pare, on je zadovoljan kad dobija pare, a da bi on bio zadovoljan mora ona da privređuje. Ona će dobiti pare ako glumi svoju dobrovoljnost sa klijentom, klijent ako je zadovoljan daće pare. Ti tada imaš privid da ona u stvari nije žrtva nego da ona to radi sa oduševljenjem. Ona je uvedena u zamku i drugog izlaza nema. Svi se pitaju kako – pa lepo. Ona nema socijalne kontakte, da sa nekim sedne i popriča, ima samo njega, ,,gospodara“ i trudi se da ga ne dovede u situaciju da bude ljut. Ide se do te mere da žrtve budu pretučene. Jedna devojka je pričala da su toliko disciplinovane, da moraju da sede mirno i ne smeju da plaču jer će to da ga razbesni. On ubija sve ono što bi moglo da bude vid otpora kod tih devojaka.
Kako se vrbuju ove devojke?
- Mogu se regrutovati i u kafićima, uz piće i priču. Zarubicu kad su hapsili našli su ga sa devojkom koja ima 19 godina. On ima manire, zna kako će sa njima, ima nastup, ume sa ženama. Najčešće su devojke vrbovane u inostranstvu i krijumčarene kroz Srbiju ili dovedene ovde kao krajnju destinaciju. Jednu stranu državlljanku su oteli u Budimpešti na aerodromu,doveli je u Srbiju, držali je u nekom stanu,odakle je ona pokušala i da pobegne.Nju je Zarubica držao. Kad su je policajci našli sa šansom da je oslobode za ceo život, najpre je sve negirala. Rekla je kako su je doveli tu i držali je nekoliko dana, imala je hranu i niko joj nije dolazio. Dva dana nakon toga ona priznaje da su dolazili, da je dolazio i on i da se iživljavao. Svakodnevno su imali seksualne odnose. Oni su njoj na aerodromu, prvog dana, uzeli 1500 eura (koliko je ponela da „uloži“ u biznis) i pitala je da li može da nazove tog čoveka da joj vrati pare a ona za uzvrat neće svedočiti protiv njega. Ona je iz te zemlje pobegla, gde ima muža, ne bi li zaradila neke pare. I to što je ponela ona je izgubila, i taj osećaj da je ona njih izneverila, prebolela je, nosiće se sa tim, ali da vrati pare. U tome je sva monstruoznost.
Kad je policija čula prvi put za Zarubicu?
- Ranije,još 1999. godine. Držao je objekte i lokale i tu je organizovao prostituciju.
Šta je onda bila najveća prepreka njegovom hapšenju?
- Zakonodavac nije poznavao krivično delo trgovine ljudima, poznavao je posredovanje u vršenju prostitucije i držanje lica u ropskom odnosu. Tu su stvarno velike pare bile u pitanju. Zarubicu kad su hapsili pronašli su mu preko 100 000 eura u kešu, kada je plata bila par desetina maraka. Ali, postoji tu još jedan problem. Na primer bila je jedna devojčica koja se zaljubila u Zarubicu. I šta ja sve treba da radim, kao policajac, za ta četiri sata koliko traje moj razgovor sa njom da pokušam da promenim njeno gledanja na svet i da je okrenem protiv čoveka za koga je verovala da je njena šansa za bolji život. Ona bukvalno pljuje po policajcima. Za nju je policija prepreka ka realizaciji njene šanse za boljim životom. Njoj je najgore da prizna da se prevarila i da je ispala glupa, to je najgori osećaj. Ipak se odrekla porodice, ulagala je sebe u sve to. On je nju izvukao iz socijalnog okruženja u kojem je bila, da bi kasnije manipulisao njom.
A kako se inače kažnjavaju vlasnici lokala u kojima se te devojke iskorišćavaju?
-Na jednoj televiziji čovek je javno pričao koliko je devojaka bilo kod njega u objektu, a nas to nije mnogo doticalo jer su to bile Rumunke ili neke druge državljanke. Tu naša država nije imala pravi odgovor. Bila je sledeća varijanta: to su strane državljanke u ilegalnom su statusu kod nas i nemaju pravo na boravak. Kad policija dođe da interveniše pa čak i kad je krajnje dobronamerna, morala je tim osobama da podnese prekršajnu prijavu jer su ovde ilegalno boravile. Protiv vlasnika objekata, ako imaš osnova za sumnju podnosiš krivičnu prijavu. Taj proces beskrajno dugo traje jer kad se javi potreba da se te devojke saslušajuu postupku, kao svedoci, one su nedostupne. Mi smo sprovodeći pravnu materiju ispunili obavezu koju smo imali 10/17/2016 prema zakonu da ih proteramo sa teritorije zemlje i da im damo zabranu ulaska a u isto vreme smo gubili i svedoke.
Da li je to još uvek tako?
- Ne. Sada, ako Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima kaže da je neka osoba žrtva, istog momenta ta osoba ima pravo na privremeni boravak od tri meseca. Za ta tri meseca ona nema obavezu ni sa kim da razgovara, osim sa ljudima iz nevladinog sektora koji će joj pružiti pomoć. Ako ta osoba pristane da sarađuje sa policijom, dozvoljen joj je ostanak šest meseci u zemlji bez papira. Ako pristane da se uključi u postupak može da ostane i do godinu dana. Ali pazite, ona se eksploatiše u Srbiji što znači da je nju regrutovao neko iz Moldavije, Rusije, Ukrajine itd. Osoba koja je nju tamo vrbovala tamo može i dalje da vrši pritisak na porodicu, da porodica insistira da se ona vrati i da ne svedoči protiv njega. I to su neki mehanizmi kontrola i razlozi zgog čega devojke menjaju iskaz . TRENDOVI Najzastupljeniji oblik eksploatacije žrtava je kroz seksualnu eksploataciju, a sve češće se beleže i slučajevi radne eksploatacije, kao i eksploatacije žrtava u cilju prinudnog prosjačenja. Prema podacima Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima u 2009. godini, među 127 žrtava, njih 66 bile su izložene seksualnoj eksploataciji, 16 radnoj, 14 kroz prosjačenje, 6 kroz prinudni brak, 2 kroz prinudu na vršenje krivičnih dela, a zabeležen je i jedan pokušaj usvojenja. Ono što se može primetiti jeste sve prisutnija interna trgovina ljudima. Ona podrazumeva da se na području jedne zemlje odvija ceo proces, od vrbovanja do eksploatacije. Na to ukazuju i podaci Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima po kojima je u 2009. godini, među 127 žrtava, njih 114 imalo državljanstvo Srbije.
Koje novine su unete sa izmenama Krivičnog zakona iz avgusta prošle godine?
- Država nije bila zadovoljna kaznama. Videlo se da nešto tu ne štima. Onaj ko je organizovao trgovinu ljudima kod nas dobijao je tri, četiri godine, a neko ko je učestvovao u nekoj drugoj zemlji dobijao je i po devet godina zatvora. Sad nema ublažavanja kazne. Ako dokažeš nekom trgovinu ljudima, on mora da dobije minimum tri godine robije, ne može manje. Ukoliko je žrtva maloletno lice onda je taj minimum pet godina, a ako se dokaže da je organizovana kriminalna grupa onda se to povećava na deset godina. Mi se nadamo da će to delovati preventivno. Postoji i novina u Zakonu a odnosi se na odgovornost klijenta, korisnika usluga. Ide se na varijantu da se suzbije tražnja. Pitanje je koliko će ljudi za to znati, koliko njih će odustati. Ja sam se i ranije zalagao da se piše krivična prijava ali zavisi za šta. Možda za obljubu nad nemoćnim licem jer žrtva trgovine ljudima je defakto u stanju nemoći. Ona to ne radi svojom voljom.
Kakva je komunikacija sa zemljama iz regiona i njihovom policijom?
- Odlična. Delotvorna akcija sprečavanja i borbe protiv krijumčarenja migranata zahteva sveobuhvatni međunarodni pristup, uključujući saradnju, razmenu informacija i druge odgovarajuće mere na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Bez te saradnje veliki broj slučajeva i istraga ne bismo uspeli da sprovedemo i realizujemo.
Autor: CINS https://www.cins.rs
