Povodom 75 godina od osnivanja Užičke republike, prve slobodne teritorije u okupiranoj Evropi 1941. godine,“Pošta Srbije” pustila je u opticaj poštansku marku posvećenu tom jubileju.
Na poštanskoj marki, nastaloj u saradnji sa užičim Narodnim muzejom, su prikazana tri radnika u radničkim odelima, sa kapama, bez petokraka. Tu je prvi spomenik piramida na Kadinjači,a ono što je ovih dana izazvalo polemiku jeste podatak da na jubilarnoj marki nema partizanskih obeležja, dok je marka koja je izdata pre pet godina, imala takva obeležja. Zamerke iznose oni koji smatraju da su partizanska obeležja simbol borbe protiv fašizma. Direktor Narodnog muzeja Nikola Gogić navodi da je ova ustanova tvorac marke i ocenjuje da nije u partizanskim obeležjima.
-Na marki su stari spomenik na Kadinjači i radnici.To je slikalikovnog umetnika Dragoljuba Vuksanovića “Borci Kadinjače”, ova slika se čuva u užičkoj Gimnaziji i njeno je vlasništvo. Mi moramo znati da je na Kadinjači od 250 boraca, to su bili užički pekarski, tkački, krojački radnici, samo njih petorica bili članovi Komunističke partije Jugoslavije. I ne treba sada tim radnicima naknadno gurati neke partijske knjižice i druga partijska obeležja u džepove. Oni su izašli da brane slobodu i da brane svoje Užice,- jasan je Gogić.
Ma šta da se uradi, uvek će biti političkih oponenata, dodaje Nikola Gogić, koji je bio dugogodišnji predsednik užičkih socijalista, a sada je već u drugom mandatu direktor Narodnog muzeja.
-U ovom trenutku političke oponente ne bih ni komentarisao, to su za mene minorne snage koje uvek pokušavaju da budu glasne.Govorim o revoluciji, o Užičkoj republici i ljudima koji su stali u redove za borbu protiv fašizma. To je ono što obeležava ceo svet, a ova nečija naknadna pamet me zaista ne interesuije. Mi smo uspeli zajedno sa “Poštom Srbije” da izdamo tu poštansku marku, i na taj način još jednom istaknemo značaj antifašističke borbe, što smo uvek i radili,-smatra Gogić.
Uroš Lučić,potpredsednik SUBNOR-a Užice i sekretar užičke Organizacije komunista Srbije smatra da nije dobro što na poštanskom marki posvećenoj Užičkoj republici mesto nije našla petokraka.
-Zvezda petkoraka trebala je da nađe mesto na poštanskoj marki posvećenoj sedamdeset petoj godišnjici od osnivanja Užičke republike. Koliko ja znam, koliko sam čitao i gledao fotografije, i u fabrikama gde su radiliti radnici koji su činili Radnički bataljon, i koji su krenuli u borbu na Kadinjači, imali su petokrake pri formiranju partizanskih jedinica.Činjenica je da su u početku borbe u Srbiji postojala dva antifašistička pokreta, partizanski i ravnogorski, ali zna se da četnički pokret nije bio za to da se istovremeno oslobodi zemlja od okupatora i da se sprovede socijalistička revolucija. Oni su bili za monarhiju,- podseća Lučić.
On kaže nije važno što radnici bataljona koji se borio na Kadinjači nisu svi bili komunisti, petokraka je simbol otora fašizmu, simbol radničkog partizanskog pokreta, i mogla je naći mesto negde na marki.
-Simbol crvena zvezda petokraka sa srpom i čekićem, to je simbol od Če Geveare, pa na ovamo. Objašnjava se sada da nisu svi radnici, borci, bili u Komunističkoj partiji te 1941.ali je činjenica da je Komunistička partija Jugoslavije i Srbije pokrenula taj drugi partizanski pokret i SKOJ, ali svi su u jedinicama nosili petokrake. Ovom markom obeležava se jubilej Užičke republike od 24.septembra do 29. novemnra, koliko je ona trajala i smatram da je petokraka mogla naći mesto na marki makar negde u uglu. Zna se i da smo na raznim kapama, kačketima nosili petokrake, a četnici na šubarama kokarde, i po tome, pored druguh stvari, razlikovali smo se,- kaže Lučić i podseća da se poslednjih decenija pominjanje uloge komunista u antifašističkoj borbi od strane vlasti namerno izbegava:
-Evidentno je, na brojnim skupovima povodm obeležavanja godišnjica borbi iz NOB-a, namerno se izbegava pominjanje uloge Komunističke partije. Hoće neko da nas izjednači, da se pomirimo. Možemo da se pomirimo sa ovim novim generacijama, ali ne možemo da zaboravimo šta je ko doprineo ustanku i stvaranju Užičke republike,-jasan je Lučić.
Inače, ovo je treći put da se izdaje poštanska marka posevćena Užičkoj republici.Prvi put marka je izdata 1961. na dvadesetu godišnjicu ustanka u Jugoslaviji, pre pet godina na sedamedesetu godišnjicu Užičke republike, “Pošta Srbije” je izdala dve personalizovane marke i sada za 75 godišnjicu.
Radovi na osvetljenju Spomen kompleksa
Na poštanskoj marki je i stari spomenik na Kadinjači, a Slavica Stefanović, muzejski savetnik, zadužena za Spomen- kompleks “Kadinjača” podseća da je ovaj kompleks od 1979. kada su završene sve spomen kompozicije do 1990. imao po dve stotine hiljada posetilaca godišnje, da bi u naredne tri decenije bio potpuno zaboravljen. “Kadinjača” poslednjih godina opet ima posetioce, naravno mnogo manje nego ranije, i u programu je školskih ekskurzija.
-Beleži se blag porast posetilaca ovog memorijalnog centra, a”Kadinjača” je i dalje u programu školskih ekskurzija. Imamo grupne posete, posete raznih uduženja, ali građana iz bivših jugoslovenskih republika,najviše ih je iz Slovenije. Nedavno je bila jedna veća grupa Slovenaca,- kaže Stefanović.
Ona podseća da decenijama o Spomen kompleksu nije vođena briga. Propadala je infrastruktura, spomeničke kompozicije su gubile boju i sjaj, a pre nekoliko godina “Kadinjača” je “oživela”, posle dugog perioda nebrige, izvedeni su prvi radovi na očuvanju spomeničke celine.
-Ti radovi se odnose na konzervaciju spomeničkih kompozicija i to je urađeno 2012. a ove godine dobili smo od Ministarstva trgovine i turizma sredstva da uradimo funkcionalno i dekorativno osvetljenje na celom području memorijalnog centra. Kao što znate godinama je ovaj prostor koji je pored samog magistralnog puta ka Bosni i Hercegovini bio u mraku, sada imamo situaciju da se sve spomeničke jedinice i Spomen- dom vide sa svih strana,- ističe Stefanović.
U okviru Spomen kompleksa je i Spomen -dom “Kadinjača” koji je do skoro prokišnjavao, i pretvarao se u ruinu. I tu je izvršena rekonstrukcija, zamenjena je krovna konstrukcija, a prošle godine je bila ideja da se veliki restoranski deo izdaje u ugostiteljske svrhe. To je izazvalo reakcije dela javnosti, uz primedbu da se na tom mestu ne mogu praviti svadbe i druga slična okupljanja, jer je u pitanju memorijalni centar. Međutim, do danas restoranski prostor nije izdat iz administartivnih razloga nametnutih iz republike i grada Užica, ali dobro je da restoran radi, rekla je za naš portal Slavica Stefanović,muzejski savetnik.
-Mi smo bili zainteresovani da taj prostor damo u zakup, da se restoran otvori zbog posetilaca koji dolaze na Kadinjaču, međutim postupak je još uvek u toku. Nadamo se da će sledeće godine proraditi i taj restoranski deo, ma šta ko mislio o tome.Uopstalom, mi moramo i sami obezbediti sredstva za održavanje ovog spomenika istorije i kulture. Uostalom, u okviru Spomen- doma su dve stalne postavke: “Užička republika i bitka na Kadinjači” i “Užice tokom NATO bombardovanja,- kaže Stefanović.
” Užička republika, Užice i Užičani”
Jubilej, 75 godina od osnivanja Užičke republike i bitke na Kadinjači, pored poštanske marke, obeležava se i stalnom postavkom u užičkom Narodnom muzeju” Užička republika, Užice i Užičani”. Izložba će biti otvorena 8.oktobra povodom dana Grada Užica a sve ovo je dobar primer podsećanja na veliki značaj antifašističkog pokerta, kaže Radivoje Papić, istoričar iz Užica.
-Poštanska marka i izložba koju pripremamo je svakako novo podsećanje na Užičku republiku i na značaj borbe jugoslovenskih naroda protiv fašizma.Nekako smo zanemarili značaj antifašističke borbe u poslednje vreme i zaboravili, namerno, ili nenamerno, a vidim u našem okruženju sve češće ispoljavaju se te fašističke ideje, tako da mislim kako je ovo pravi trenutak da se ponovo “oživi” Užička republika. Da podsetim, u jesen 1941.Užice je bilo centar antifašističkog pokreta, odavde je vođen ustanak u celoj Jugoslaviji. Bila je to jedina slobodna teritorija u okupiranoj Evropi. Moram reći da su u početku oba antifašistička pokreta, i partizanski i četnčki ovde u Užicu sarađivali, i zahvaljujući toj saradnji, stvorena je slobodna teritorija. Znamo kako je kasnije zbog različiith političkih pogleda došlo do razlaza, ali ono što je izvesno, Užička republika, tih gotovo dva ipo meseca slobode, veliki otpor koji su žitelji Užica, radnici, pružili neprijatelju, doboko su urezani u svest naroda kao jedan herojski vid otpora nemačkom nacizmu,-zaključuje Papić.
N.Ilić
