Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 27. septembra, slave jesenji Krstovdan, dan kada je pronađen Časni krst. Krstovdan se slavi dva puta u toku godine, postoji i zimski i slavi se 18. januara.
“Ko se krstom krsti, na Krstovdan posti” - poznata je naša izreka, pa vernici uglavnom poste na hlebu i vodi. Na današnji dan praznuju se dva događaja - pronalazak Časnog krst i njegov povratak iz Persije u Jerusalim.
Carica Jelena, majka cara Konstantina, obilazeći Svetu zemlju, u ruševinama Venerinog hrama našla je Časni krst na kome je razapet Isus Hrist.
Na Krstovdan važi pravilo strogog posta, samo na hlebu i vodi, dok je hrana životinjskog porekla strogo zabranjena. Zanimljivo je da je na Krstovdan dozvoljeno jedenje grožđa, dok je drugo voće takođe zabranjeno.
Na Krstovdan je dobro da poslodavci isplate svoje radnike. Ovaj običaj nastao je u stara vremena jer su se na današnji dan isplaćivali radnici koji su čuvali polja od Đurđevdana (6. maja) do Krstovdana (27. septembra).
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu.
Takođe, postoje i običaji da se na ovaj dan bere i posvećuje bosiljak.
