Kroz projekte veća pažnja biće posvećena energetici, zaštiti životne sredine, akcenat će biti na reformama, vladavini prava, razvoju lokalne zajednice i zapošljavanju mladih.
Srbija je najveći primalac fondova EU na Balkanu,a možda i u svetu.Trenutno se u Srbiji realizuje oko 600 projekata iz IPA fondova i osim dobre saradnje sa centralnim vlastima u Srbiji imamo i odličnu saradnju sa vlastima na lokalu, istaknuto na Međuparlamentarna konferencija "Nadzor nad IPA fondovima: Uspesi i izazovi".
Koristeći IPA fondove u Srbiji je izgrađen veliki broj objekata za smeštaj migranata i raseljenih, a potpomognut je srpski inovativni fond za otvaranje novih kompanija i radnih mesta “, rekao je šef delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport, dodajući da se sa Vladom Srbije radi na programiranju IPA 2 ciklusa koji treba da se sprovede narednih godina u različitim sektorima.
On je na međuparlamentarnoj konferenciji "Nadzor nad IPA fondovima: Uspesi i izazovi", naveo i da će u IPA 2 ciklusu, koji treba da se sprovede u narednim godinama, veća pažnja biti posvećena energetici, zaštiti životne sredine, ali da će akcenat biti i na reformama, vladavini prava, razvoju lokalne zajednice i zapošljavanju mladih. Kada je reč o izazovima u korišćenju IPA fondova Devenport je rekao da je važno izgraditi kapacitet institucija za korišćenje tih fondova, a potrebno je, kako je dodao, da akcioni planovi za strategije budu jasni, sa preciznim budžetom, kako bi se postavljeni ciljevi što pre dostigli. On je upozorio i da se ne sme da se zaboravi da odgovorni za spovođenje i izradu, evaluaciju i raspodelu IPA fondova u stvari raspolažu novcem poreskih obveznika EU, pokušavajući da transformišu društva regiona, kako bi bila spremna za pristupanje Uniji.
-Osim izgradnje velikog broja objekata za smeštaj migranata i raseljenih iz IPA fondova, Evropska unija je pomogla infrasturkturne projekte na oko 27 fakulteta u Srbiji, kao i izgradnju rektorata u Novom Sadu. Uloženo je mnogo i u reformu državne uprave i u izgradnju institucionalnih kapaciteta. EU je uvek tu da pomogne u kriznim situacijama”, naveo je Devenport , dodajući da je učinjen i napredak u oblasti zaštite životne sredine izgradnjom pogona za preradu otpadnih voda u Subotici i radovima u TE Nikola Tesla, a u Valjevu radovima na izgradnji sistema za vodosnabdevanje, - rekao je Devenport, navodeći pomoć u saniranju posledica poplava u Bosni i Hercegovini i Srbiji sredstvima iz IPA fondova, uključujući i sredstava iz fonda solidarnosti.
Ana Ilić ,zamenica direktora Kancelarije za evropske integracije, koja je koordinator za fondove EU istakla je da Srbija za budžetski period od 2014. do 2020. ima na raspolaganju nešto više od 1,5 milijarde evra iz IPA fondova, te da je za procenat do sada ugovorenih i iskorišćenih sredstava iz IPA fondova veći od 90 odsto. Prema njenim rečima izazovi u korišćenju sredstava iz IPA fondova bili su nedovoljna spremnost projekata i kapaciteta, posebno u oblasti infrastrukture, što je dovelo do kašnjenja u realizaciji projekata. Ona je priumetila i da će sredstava iz IPA fondova biti lakše usmeravana u procesu otvaranja poglavlja u pregovorima sa EU, jer će postojati jasna agenda i rokovi za završetak određenih projekata.
Otvarajući međuparlamentarnu konferenciju "Nadzor nad IPA fondovima: Uspesi i izazovi" Veroljub Arsić , potpredsednik Skupštine Srbije rekao je da je važno unapređivanje državne administracije kako bi Srbija bila spremna za korišćenje IPA fondova, kao i za članstvo u EU. Prema njegovim rečima potrebno je i podsticanje projekata regionalne saradnje, a Srbija je spremna da sarađuje sa susedima kako bi se zajednički radilo na reformskim procesima.
Tokom konferencije kojoj je prisustvovalo oko 40 poslanika Evropskog parlamenta i parlamenata Zapadnog Balkana i Turske čule su se i primedbe da obični građani, pa čak i parlamentarci veoma malo znaju o IPA fondovima i njihovim komparativnim prednostima i da se stoga mora više raditi na informisanju . Jedan od sugestija bila je i da je i da na putu ka EU proces implementacije finansijskih sredstava mora biti široko prisustan ,javnosti poznat ,ali i kontrolisan ,a u svemu tome parlamenti bi morali da imaju mnogo veću ulogu.
Izvor: Danas Foto: Medija centar
