Srpska crkva i njeni vernici danas slave Svetog Iliju, u narodu poznatijem kao Ilindan, ili Iliju Gromovnika, koji je ime dobio po staroslovenskom Bogu Perunu, bogu groma.
Smatra se da je prelaskom na hrišćanstvo, srpski narod osobine starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, pripisao Svetom Iliji.
Zbog toga veliki broj običaja i verovanja potiče još iz prethiršćanskog vremena, a prorok Ilija se još naziva i „Gromovnik“.
Na dan kad se slavi Sveti Ilija u dosta gradova i sela organizuju se vašari, a on spada u najpoštovanije svetitelje među Srbima, rame uz rame sa Svetim Nikolom, Svetim Đorđem i ostalima.
Prema narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.
Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Takođe, narod kaže, treba dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.
Sveti Ilija Gromovnik pada u najsušnije i najtoplije doba godine. Postoji priča da je upravo Ilija taj koji određuje kada i gde će padati kiša, a kada će da bude suša.
Zbog toga se i do danas u seoskim krajevima zadržao običaj da se na Svetog Iliju nikako ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja. Ipak, veruje se da posle njega lepo vreme polako prolazi, pa je iz davnina ostala i poznata izreka: „Od Svetog Ilije, sunce sve milije”.
Med koji se vadi na Ilindan služi kao lek, pa ako znate nekog pčelara, obavezno ga danas uzmite. Narod veruje da majke njime treba da namažu decu po obrazima kako bi bila zdrava.
