Najviše lažiranih apoena od 2.000, 1.000 i 500 dinara. Apoeni od 100 evra su isto meta falsifikatora.
Ilegalne štamparije novca ne miruju. U Srbiji je u prošloj godini otkriveno ukupno 6.171 falsifikovana novčanica, ili za 8,9 odsto više nego 2015, kada je otkriveno 5.667 komada tih novčanica, saopštavaju iz Narodne banke Srbije (NBS).
Falsifikatorima je očigledno „bliskije” da lažiraju domaći novac, jer je ukupna vrednost otkrivenih falsifikovanih domaćih novčanica bila oko 9,133 miliona dinara, što je povećanje od 18,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu kada je otkriveno tih novčanica u vrednosti od oko 7,68 miliona dinara.
U NBS kažu da je među otkrivenim falsifikatima najviše apoena od 2.000, 1.000 i 500 dinara i one čine 95,4 odsto falsifikata novčanica gotovog novca. Falš novčanica uopšte i nema u apoenima od 10 i 20 dinara.
Među lažnim stranim novcem prednjači upravo evropska valuta, i to apoeni od 100 evra. Prema podacima NBS prošle godine otkriveno je i 2.095 falsifikata novčanica stranog novca, ili za 19 odsto manje nego u 2015. kada je otkriveno 2.587 komada tih novčanica.
Najviše je bilo falsifikovanih novčanica u evrima, 1.971 ili za 45,2 odsto više nego 2015. godine, i to najviše u apoenima od 100 evra kojih je otkriveno 1.023 komada, ili četiri puta više nego u 2015.
Falsifikovanih američkih dolara je prošle godine otkriveno 111 komada, što je 11 puta manje nego 2015.
Falsifikovani novac mora da se preda bilo kojoj banci ili u MUP-u, jer puštanje takve novčanice u opticaj predstavlja krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.
– Ukoliko građanin sumnja da je novčanica oštećena ili falsifikovana, nikako ne treba da primi takvu novčanicu zato što posle prijema i odlaska sa lica mesta teško može dokazati da je neku konkretnu novčanicu primio baš na tom mestu i baš od te osobe – navode u NBS.
Najbolje je da se sumnjiva novčanica uopšte ne primi. U slučaju da naknadno, po napuštanju mesta dobijanja novčanice, građanin dođe do saznanja ili sumnje da je primio falsifikovanu novčanicu dužan je da takvu novčanicu preda bilo kojoj banci ili organizacionoj jedinici MUP-a.
Po predaji novčanice građanin će dobiti potvrdu o privremenom oduzimanju. Novčanica se šalje Narodnoj banci na ekspertizu, a o rezultatu ekspertize građanin će biti obavešten od banke ili MUP-a u zavisnosti od toga kome je novčanicu predao.
– U slučaju da se ekspertizom konstatuje falsifikat, NBS zadržava novčanicu bez naknade – objašnjavaju u centralnoj banci. Eventualnu nadoknadu štete građanin može tražiti od osobe od koje je novčanicu dobio, ali za uspeh takvog zahteva potrebni su dokazi.
U slučaju da se ekspertizom utvrdi da je novčanica originalna, građanin će dobiti svoj novac nazad.
U borbi protiv falsifikovanja novca NBS sarađuje sa MUP-om, pravosudnim organima, bankama i ovlašćenim menjačima. Ova saradnja sastoji se u dostavljanju izveštaja o rezultatima ekspertize novca primljenog pod sumnjom da je falsifikovan, obavljanju ekspertiza po zahtevu MUP-a, zatim u obučavanju zaposlenih u MUP-u, bankama i menjačnicama za prepoznavanje falsifikata novca, veštačenju falsifikata pred sudovima u krivičnim postupcima i objavljivanju zaštitnih elemenata dinarskih novčanica na sajtu NBS.
Pored toga, MUP, banke i ovlašćeni menjači imaju mogućnost da na sajtu NBS, u „Pregledu novčanica stranog novca”, koji sadrži informacije o novčanicama koje su u opticaju i onima koje su povučene iz opticaja (sa rokovima zamene), saznaju informacije o pojavi novih tipova falsifikata kao i opisima zaštitnih elemenata na novčanicama.
NBS ostvaruje i međunarodnu saradnju u borbi protiv falsifikovanja novca sa Evropskom centralnom bankom, centralnim bankama zemalja iz okruženja, kao i centralnim bankama zemalja Evropske monetarne unije. Predstavnici NBS, u cilju razmene informacija i iskustava, redovno učestvuju na seminarima u organizaciji Evropske komisije, ECB i zemalja članica EMU iz ove oblasti.
Jovana Rabrenović Politika
