U momentu kada su građani počeli sve više da štede u dinarima, vodeće banke su odlučile da smanje kamate na uloge u domaćoj valuti.
Tako će, od polovine januara, kamata biti manja od 0.50 do jedan odsto, zavisno od vremena oročenja.
Do polovine januara na oročeni iznos od 100.000 dinara kamata je 4.50 odsto, a od 16. januara iznosiće 3.50. Tako ćete, na godišnjem nivou, umesto 4.501 dinara zaraditi 3.501.
– Banke imaju i previše novca, tako da nam je štednja postala samo trošak. Zato sve više smanjujemo kamate i na deviznu, a sada i na uloge u domaćoj valuti. Ne verujem da će to dovesti do podizanja depozita, jer je građanima najsigurnije da svoju ušteđevinu čuvaju u bankama – rekli su u Večernjim novostima jednoj stranoj banci.
Kamate na štednju u evrima su na veoma visokom nivou, i mnoge banke plaćaju interes samo na oročenja od 12, 24, 36 meseci. Ukoliko neko položi 1.000 evra, dobiće kamatu od 0.26 odsto godišnje, odnosno zaradiće za 12 meseci 2.6 evra.
Naplaćuje se i "praćenje" pozajmice
Iako najveću zaradu i dalje imaju na kamatama, bankarski sektor u Srbiji prošle godine beleži rekord i u dobiti od provizija i naknada.
U prvih devet meseci po tom osnovu zaradili su 25,9 milijardi dinara, što ne čudi ako se zna da su neke od banaka (uz već standardne namete poput „troškova” obrade kredita) počele da naplaćuju i mesečno ili godišnje „praćenje” pozajmice.
Iznos mesečne rate i kamatne stope ono je što većina banaka ističe u prvi plan kada se reklamiraju.
O dodatnim, „skrivenim” troškovima govori se tek naknadno, kada je klijent već doveden pred svršen čin i na korak do realizacije pozajmice. Ovi troškovi nisu zanemarljivi, a interesantno je da su počeli da rastu 2014. godine – negde u isto vreme sa padom kamata na dinarske pozajmice.
Prateći troškovi kredita bankama logično donose najveću dobit. U njihovom tarifniku ova usluga vodi se kao „puštanje kredita u tečaj”.
Nekada su ove „jednokratne” provizije bile niže (oko 0,5 odsto), a danas ih naplaćuju od 1,5 do čak 3,7 odsto od odobrenog iznosa u zavisnosti da li ste klijent banke u kojoj ste podneli zahtev ili ne.
