Sigurnost i fiksna rata razlozi su zbog kojih se građani Srbije kod banaka najviše zadužuju u dinarima. Skoro dve trećine pozajmica odobrenih u 2016. godini, naime, otpada na dinarske kredite, od kojih su oni gotovinski najtraženiji.
Građani Srbije, kako kaže ekonomista Aleksandar Stevanović, ne vole previše da rizikuju, naročito nakon isksutva sa kreditima u “švajcarcima”.
- Dinarski krediti pre sevag garantuju fiksnu ratu, s obzirom da većina ovakvih kredita predviđa fiksnu kamatnu stopu. To znači da čovek tačno zna koliko će svakog meseca morati da izdvoji za ratu, bez rizika koji bi sa sobom mogao da nosi mogući pad vrednosti dinara prema evru, u slučaju deviznog kredita – objašnjava Stevanović za “Blic”.
Ako već morate da pozajmite novac od banke, stručnjaci savetuju da to bude keš kredit. Za tu vrstu pozajmice kamate su osetno manje nego na kreditnim i rivolving karticama i u dozvoljenom minusu.
Razlog je jednostavan. Kod keš kredita banka zna da je plasirala kredit i tu je ukalkulisala neku kamatu, odnosno svoju zaradu. Kod kartice i dozvoljenog minusa ona je odobrila limit i ne zna da li će i u kom trenutku klijent iskoristiti ta sredstva i u kom iznosu, i zbog te nepridvidivosti zaračunava veću kamatu.
Vrednost odobrenih dinarskih kredita u 2016. godini je oko 10 milijardi dinara. Stambeni krediti se i dalje traže u evrima, zbog niske kamatne stope. Neke banke, naime, nude i dinarske stambene kredite, ali je kamate u tim slučajevima duplo viša nego što je u evrima.
Najveće kašnjenje u otplati kredita, kada su u pitanju građani, je u otplati dozvoljenih minusa, oko 15 odsto, i kreditnih kartica oko 17 odsto. Najmanji problem je kod stambenih pozajmica.
