Početkom ovog meseca, u vreme kada malina i dozreva, na snagu je stupio Pravilnik o posebnim uslovima higijene sitnog voća u svežem i smrznutom stanju u fazi proizvodnje, prerade i prometa.
Pravilnik bliže propisuje posebne uslove higijene sitnog voća koji se odnose na njegov prijem, proizvodnju, klasiranje, pakovanje i skladištenje, kao i transport.
- Ono što je definisano ovim pravilnikom jeste samo pojačavanje svih onih nadležnosti službi koje kontrolišu hladnjačare, u jednom delu, i u drugom delu hladnjačarima je bliže pojašnjeno koje kontrole da vrše u svojim proizvodnim pogonima, rekao je Nenad Vujović, rukovodilac Odeljenja poljoprivredne inspekcije.
Takođe, pravilnikom je određeno da subjekti koji se bave proizvodnjom, preradom i prometom sitnog voća obezbeđuju uslove higijene u pogledu objekata i prostorija u kojima se posluje hranom, opreme i uređaja i stručnog lica koje rukovodi procesom proizvodnje u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane. - Izrada ovog pravilnika trajala je jednu godinu. Možda je malo nepovoljno što njegova primena počinje sa početkom berbe maline, jer će svakako biti nedoumica. Međutim, neophodno je da se pravilnik primenjuje kako bi proizvođači i otkupljivači i prerađivači uverili EU da mi ovde razmišljamo o higijeni i primeni zakona o bezbednosti hrane, rekao je Rade Ljubojević, predsednik Regionalne privredne komore Užice.
On je objasnio da su zahtevi EU u pogledu standarda proizvodnje hrane svakim danom sve rigorozniji. Njegovu tvrdnju najbolje ilustruje podatak da će od oktobra početi da se primenjuju propisi koji nalažu da se svaki deseti kamion maline i kupine testira na noro virus.
- Užički region je jedan od najvećih proizvođača i izvoznika jagodičastog voća. I da bismo održali tu proizvodnju moramo odgovoriti na zahteve tržišta. Kod nas nema laboratorija koje su akreditovane da rade analize na norovirus, rekao je on.
Norovirus – „ferari“ među virusima
Zbog brzine širenja zaraze, norovirus je među epidemiolozima nazvan i „ferari među virusima“. Prvi put se pojavio 1968. godine u američkom gradu Norvoku (po kojem je i dobio ime), u Ohaju.
U Britaniji je, prema podacima Agencije za zaštitu zdravlja te zemlje (HPA), pre nekoliko godina, više od milion ljudi propatilo od teških povraćanja i dijareja koje norovirus izaziva.
Osim u Evropi, virus je bio izuzetno aktivan i u Japanu i Australiji gde su zabeleženi i smrtni slučajevi među starijim stanovništvom.
Prema podacima američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), u SAD svake godine od norovirusa oboli 21 milion osoba, od kojih oko 70.000 mora da zatraži pomoć u bolnici, dok oko njih 800 umire.
Simptomi zaraze ovim virusom su iznenadni napadi tako jakog povraćanja da je dobilo naziv “projektilsko”, kao i produžene, često vodenaste dijareje. Neki oboleli pate i od groznice, glavobolje i stomačnih grčeva.
Norovirus je često otporan na dezinfekciona sredstva koja se normalno upotrebljavaju u domaćinstvu, a van ljudskog tela može dugo da preživi - na tvrdoj podlozi do 12 sati, a na materijalima kao što su tepisi i mebl štofovi i 12 dana. Procenjuje se da u stajaćim vodama ovaj virus može da proživi mesecima, možda i godinama.
N. Tomić-Bogdanović
